Lajanje i kapija — Nije svaki lavež isti

1 Da li su Frenchiji teritorijalni?

Pitaj okolo i često ćeš čuti: Frenchiji su teritorijalni. Jedina studija rase koju smo našli pokazuje drugi smer. U Italiji je 206 vlasnika francuskih buldoga popunilo C-BARQ, standardni upitnik o ponašanju koji se koristi u istraživanjima pasa. Njihovi psi su imali nisku agresiju i malo straha, a jaku vezanost i veliku potrebu za pažnjom.

To je jedna zemlja i ono što vlasnici sami kažu, pa to čitaj kao smer, a ne kao presudu. Ali uklapa se u nešto što vodiči o ponašanju iz prihvatilišta opisuju kod pasa svih vrsta. Best Friends Animal Society kaže jasno: pas može da bude mio u šetnji sa svojim ljudima, a iza ograde ili prozora da laje, nasrće i reži na svakog ko prođe.

Zato korisno pitanje nije koje je rase. Nego gde laje, i na šta.

2 Nije svaki lavež isti lavež

ASPCA (Američko društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama) razvrstava lajanje po tome šta ga pokreće. Spolja je sve isti zvuk; ispod su to različite stvari:

Jedno pitanje razvrsta dobar deo: da li se dešava i daleko od njegovih mesta? Lavež koji ostaje na kapiji, prozoru ili u kolima ukazuje na teritoriju. Lavež na ono što ga trgne, gde god da je, ukazuje na uzbunu. Zvuče slično, a traže različite odgovore.

Ako je lajanje novo, ili ide uz druge promene, neka ga prvo pregleda veterinar. Bol nije slučajno na tom spisku.

3 Zašto kapija sve pojačava

Kapija, ograda, vrata ili prozor stoje između psa i onoga na šta reaguje. Prema Best Friends, ono što pas radi iza njih može da liči na agresiju, ali mnogo puta dolazi od straha, preteranog uzbuđenja, stresa, anksioznosti ili frustracije.

I raste sa vežbom. Svaki put kad pas dobije priliku da reaguje, ističe Best Friends, on vežba — i sve mu bolje ide. Kapija na prometnu ulicu daje mu tu priliku ceo dan.

U tome je ugrađena zamka. Neko prođe, pas zalaje, a čovek nastavi dalje. Ionako je odlazio, ali pas to nikako ne može da zna. S njegove strane, lavež je upalio — i sledeći prolaznik dobije isto.

4 Razlika se čuje

Lavež nije prekidač sa dva položaja. U studiji objavljenoj u časopisu Animal Behaviour dvoje istraživača snimalo je pse kako laju u različitim situacijama i analiziralo zvuk. Laveži su bili postepeni, a ne odvojene fioke. Lavež na uznemiravanje, recimo na stranca na vratima, bio je grublji, dublji i ravniji, duži i brže ponavljan. Lavež u igri, ili kad je pas ostao sam, bio je zvonkiji i viši.

Pošto je promena postepena, osluškuj klizanje: dublje, grublje, brže.

Ljudi to čuju i bez učenja. U Mađarskoj su Peter Pongrac (Péter Pongrácz) i saradnici (2006) puštali veštački sastavljene nizove laveža 90 slušalaca — tri grupe po 30: vlasnici rase mudi, vlasnici drugih pasa i ljudi koji nikad nisu imali psa. Slušaoci su procenjivali koju emociju niz nosi, a iskustvo sa psima nije pravilo razliku. Duboki laveži u brzom nizu zvučali su im agresivno. Viši laveži sa dužim pauzama zvučali su razigrano kad su bili hrapavi; visoki i čisti laveži zvučali su uplašeno ili očajno, ali nikad agresivno.

I psi to čuju. Deo istih istraživača merio je psima rad srca dok su im puštali laveže. Kad se isti tip laveža ponavljao, psi su se navikavali. Kad bi se začuo lavež iz druge situacije, srce je ponovo reagovalo. Naslov rada kaže sve: psi mogu da razlikuju laveže iz različitih situacija.

Onda ga pogledaj. ASPCA opisuje lavež pozdrava uz opušteno telo i rep koji maše; ono što Best Friends opisuje iza prepreke je nasrtanje i režanje. Isti zvuk sa druge strane ulice može da dolazi od dva sasvim različita psa.

Nismo našli nijednu studiju o tome da li pljosnato lice menja kako lavež zvuči, pa ove znake uzmi kao opšti vodič, a telo kao drugo mišljenje.

5 Šta pomaže — i šta da očekuješ

Počni od očekivanja. ASPCA je jasna: nema brzog rešenja, a pas koji nikad ne laje nije realan cilj. Cilj je manje laveža, a ne da ga nema.

1. Zakloni mu pogled. Plastična folija koja se skida ili premaz u spreju na staklu, zavese, puna ograda umesto providne, vizuelne prepreke duž ograde. Ono što ne vidi, na tome ne može da vežba.
2. Uredi dan tako da nema priliku. Best Friends predlaže da se stvari postave tako da pas ne može da reaguje — na primer, da ga smestiš u drugu sobu pre nego što dođu gosti. ASPCA dodaje: budi uz njega dok je u dvorištu.
3. Nauči ga znak za „tiho“ uz nagrade, kako to opisuje ASPCA.
4. Nauči ga „na mesto“ — mesto na koje ode i gde ostane dok ga ne pustiš. Tako ima posao koji nije kapija.
5. Neka odgovor odgovara vrsti laveža. Zaklanjanje pogleda je za lavež na ono što vidi. Lavež od bola, od samoće ili iz frustracije traži svoj odgovor — a novo lajanje počinje od veterinara.

6 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Laje namenski — retko čisto da laje.“

Prva dva-tri meseca mislili smo da je Spajk (Spike) nem. Danas laje na kapiju svaki dan.

Prve četiri-pet godina nije lajao na kapiju. Frenchiji imaju reputaciju tihih pasa — reputaciju, ne merenje — i on se u to uklapao. Onda se preko puta uselio vrlo glasan pas, šnaucer, i počelo je lajanje na kapiji. Isti pas, ista kuća, ista kapija. Ne možemo da dokažemo da je jedno izazvalo drugo.

On se ne pridružuje tek tako. Šnaucer laje na pse, na neke određene prolaznike, na ono što se dešava na ulici — i na nas. Spajk odgovori na neke od tih laveža, a druge pusti, i najsigurnije odgovara kad šnaucer laje na nekog od nas. Prvo sluša, pa odluči — ona studija sa radom srca odozgo, uživo, preko jedne ulice.

Šnaucer je samo jedna stavka na njegovom spisku:

Dominikanski španski za to ima tačnu reč: chismoso — zabadalo, onaj koji mora da zna sve što se dešava na ulici i o svemu da ima mišljenje. Jedan vozač motor-taksija — ovde je motoconcho svakodnevni prevoz — zadirkuje ga svaki put kad prođe, a Spajk mu uzvraća: bez režanja, bez ikakvog znaka agresije, ista dvojica, svaki dan. Kad neko od nas ulazi na kapiju, trči levo-desno i raščisti prilaz dok ne uđemo u dvorište. Preko dana je zbog vrućine u kući, ali ako na ulici izbije svađa, izleti kao metak, da se ništa ne desi bez njega. Glasno svaki put, i ništa od toga nije pretnja.

Taj metak nosi pravi rizik, i to za njega: uzbuđen Frenchie može da se pregreje po danu koji drugi pas podnese bez problema. Sa kolima je slično. Laje na svakog ko dirne kola — na radnika na pumpi koji pruži ruku ka njima, a ne na nekog ko samo prolazi blizu. Zaklanjanje prozora tu ne bi pomoglo ništa, pa mi pazimo gde sedi i šta može da ga dohvati, uz ventilator na kavezu i uključenu klimu.

Van svojih mesta je drugi pas. Na ulici veoma retko laje. Kad drugi pas laje na njega, ukopa se, isprsi se i gleda, ćuteći. Tih nije isto što i opušten, pa idemo dalje pre nego što se zakuva. On nije pas koji laje. On ima mesto na kom se laje.

U Santjagu većina pasa živi u kućama sa dvorištem i kapijom na ulicu, gde ceo dan prolaze ljudi i ima mnogo pasa lutalica. Od četiri Frenchija koje ovde znamo, tri se na svojoj kapiji ponašaju kao Spajk. Četvrti ne — a i on ima dvorište. Znači kapija nije ceo odgovor, a nije ni rasa. Mi bismo gledali šta tvom psu njegova ograda daje da radi svakog dana.

Na strance uglavnom ne laje. Smetaju mu dva-tri određena čoveka — oni koji su i dalje dirali kapiju i gurali ruku kroz nju, pošto im je jasno pokazao da se sklone. To su zaradili. Sa malim psom se postupa kao sa igračkom, na način na koji se sa velikim niko ne bi usudio.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →