Dodir i pristanak — Prvo pitaj

1 Šta pokaže pre nego što zareži

Veterinari koji pišu za VCA Animal Hospitals navode znake kojima uznemiren pas pokušava da napravi razmak između sebe i onoga što mu smeta, od najtišeg do najglasnijeg:

1. izbegava pogled — žmirka, okreće glavu ili celo telo u stranu
2. zeva ili se oblizuje
3. priljubi uši uz glavu
4. čučne, spusti telo, podvije rep
5. ukoči se ili se skameni
6. reži
7. škljocne zubima
8. ujede

Režanje je šesto na tom spisku, ne prvo. Prema VCA, pas obično ide dalje niz spisak kad mu raniji znaci ne pomognu — kad ono što ga brine i dalje dolazi. Zato režanje, ili nešto gore, ume da izgleda kao da je došlo niotkud: prvi znaci su tihi i lako promaknu.

Frenchie skoro da nema rep koji bi podvio, pa kod ove rase ostatak spiska nosi veći deo poruke.

NALAZ SA SAJTOVA (Hailey Mott, Private Dog Training Chicago) — NEZVANIČAN NALAZ: jedna sertifikovana trenerka objašnjava gde tu ulazi dodir. Kad psa maze a da ga niko nije pitao, kad se neko nadvije nad njim, ili kad ga dodiruju i pošto je pokušao da se izmakne, pas može da se oseti zaglavljeno — a ta nelagodnost, kaže ona, često izađe kasnije, kao reaktivnost, izbegavanje ili strah. Zaglavljen je reč koju vredi zapamtiti: pas koji može da se skloni od ruke ima tih način da kaže ne.

2 Šta režanje zapravo kaže

Na tom spisku režanje stoji između skamenjivanja i škljocanja zubima. To je upozorenje, i jasnije pas ne ume da kaže: traži da ga ostave na miru.

Vredi prostim rečima reći na šta upozorava. Režanje nije toliko „povrediću te“ koliko „igra je gotova“. Pas ne najavljuje štetu; najavljuje da ono što je maločas trpeo više ne trpi. Odgovor je da završiš igru: skloni ruku i daj mu prostora.

I nije svako režanje isto režanje. Na Univerzitetu Etveš Lorand u Budimpešti istraživači su za 40 slušalaca puštali režanja snimljena kod 18 pasa, u tri situacije: igra potezanja sa vlasnikom, čuvanje hrane od drugog psa, i preteći stranac. Slušaoci su prepoznali 81% režanja iz igre, ali samo 60% režanja nad hranom i 50% režanja na stranca — dve ozbiljne vrste često su mešali jednu s drugom. Važna je bila i dužina: što je režanje na stranca duže trajalo, to im je zvučalo agresivnije.

Tvoj pas verovatno ima više od jednog režanja. Koliko ih ima i šta koje znači — to ti ne može reći nijedan članak, pa ni ovaj. To naučiš od njega.

3 Kad se prevrne na leđa

Pas na leđima liči na poziv, i ponekad to i jeste. Ali isti položaj nosi dva značenja: pas koji se sam prevrne u uzbuđenom pozdravu poziva te da mu posvetiš pažnju — a pas kome je neprijatno može da pokaže stomak, najranjiviji deo tela, da bi rekao da nije pretnja. Pošto može da bude i jedno i drugo, sam položaj nije zeleno svetlo: pitaj ga pomoću tri sekunde ispod.

Sam položaj ti ne govori ništa. Govori ti ko ga je ponudio, i šta mu telo radi kad ruka stigne.

Još jedan pokret lako se pogrešno pročita. Ritmično šutiranje zadnjom nogom dok ga češkaš na određenom mestu je refleks češanja: pogodio si tačku gde nervni završeci u koži pokrenu nogu. To šutiranje je refleks, a ne mišljenje: ne znači da mu češkanje baš tu prija, a ne znači ni da mu ne prija.

4 Kako da pitaš: pravilo od tri sekunde

Postoji jednostavan način da pitaš psa da li želi da ga dodirneš. Treneri i azili to zovu test pristanka, pravilo od tri sekunde ili pravilo tri maženja; Ontario SPCA ga opisuje ovako:

1. Pusti ga da on dođe do tebe. Okreni se malo bočno, drži ruke otvorene i opuštene, i pozovi ga umesto da posežeš za njim.
2. Mazi ga oko tri sekunde — ili tri poteza. Nežno, po grudima ili ramenu; mnogi psi ne vole ruku koja im ide preko glave ili ih tapše po temenu.
3. Stani i skloni ruku.
4. Gledaj šta odgovara. Ako se primakne ili ti gurne ruku da traži još, to je da — nastavi. Ako se okrene, ostane nepomičan ili ne pokazuje da želi još, to je ne.
5. Ako ode, pusti ga. Ne idi za njim; sačekaj da se sam vrati.

Zašto radi: daje mu izbor. NALAZ SA SAJTOVA (Hailey Mott, Private Dog Training Chicago) — NEZVANIČAN NALAZ: rečima trenerke pomenute gore, pas iz toga uči: „Možeš da kažeš da. I možeš da kažeš ne.“ Ontario SPCA dodaje da životinje koje nauče da imaju izbor, i da im se taj izbor isplati, često počnu same da traže kontakt — i nauče da ne moraju da pređu u agresiju da bi pokazale da im je neprijatno.

U tome je cela poenta testa. Pitanje postavlja rano, pre nego što pas mora da odgovori režanjem.

5 Kad dodir boli

Pas kome smeta dodir ne kaže uvek ne tebi. Ponekad kaže da ga boli. Problem sa dodirom je često pas koji pokušava nešto da ti kaže, a ne pas koji se loše ponaša. Znaci na koje treba obratiti pažnju:

• trgne se ili se zategne kad ga dodirneš
• izmiče se, izbegava ruke ili se skriva
• ukoči se ili se skameni dok ga drže
• reži, škljoca zubima ili pokušava da se otme kad ga pridržavaju
• deluje sasvim dobro dok mu ne dodirneš jedan određen deo tela
• odjednom mu smeta ono što je ranije prihvatao — četkanje, sečenje noktiju, podizanje u naručje

Stomak zaslužuje poseban red. NALAZ SA SAJTOVA (dvm360) — NEZVANIČAN NALAZ: u stručnom veterinarskom tekstu o bolu u trbuhu među znacima bola koji dolazi iz trupa navode se nevoljnost da ga diraju i to što štiti stomak. Jaka reakcija kad mu dodirneš stomak je zato pre svega pitanje za veterinara.

Javi se uskoro veterinaru ako je osetljivost počela naglo ili se pogoršava, ako izbegava svoje uobičajene aktivnosti, ako su reakcije vezane za glavu, vrat, leđa, kukove ili šape, ili ako škljoca zubima ili pokušava da ujede. NALAZ SA SAJTOVA (dvm360) — NEZVANIČAN NALAZ: kad bol nije jak, ono što vidiš kod kuće može da nestane u nepoznatoj sredini ambulante. Zato veterinaru ispričaj šta vidiš kod kuće.

6 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Nije svako prevrtanje na leđa isto. Jedno traži maženje — drugo kaže: ne želim problem.“

Spajk (Spike) se prevrće na leđa na dva različita načina, a razlikujemo ih pre svega po glavi.

Naše mišljenje: glava je naš znak, ne nešto iz istraživanja. Glava Frenchija je teška: opušten pas je pusti da padne, zabrinut je drži gore da bi te i dalje gledao. Zatvorena usta i zategnuto telo poklapaju se sa onim što opisuju izvori odozgo. Zabrinut pas zapravo i ne leži; on i dalje čuva svoj izlaz. Pogledaj glavu pre nego što pogledaš stomak.

Zadnja noga koja drhti nije šutiranje od refleksa češanja odozgo. To šutiranje dolazi dok ruka češka neko mesto; ovo drhtanje dolazi kad nijedna ruka nije na njemu, i kod Spajka ide uz zabrinuto prevrtanje.

Gde mu ruka prija: na zadnjici, kukovima i korenu repa — najviše kad ih sam ponudi, kad se okrene i insistira — celim dlanom i polako, a ne vrhovima prstiju. Za grudi i stomak odgovor je ne. Savet odozgo za većinu pasa predlaže grudi; za Spajka je to baš pogrešno mesto. Oboje može da bude tačno.

Dok ga mazimo, gledamo kuda on gleda. Ako gleda nešto drugo, dozvoljava, ali nije tražio. Ako stane, smiri se i nasloni na ruku, ruka je našla pravo mesto — često ono koje ga svrbi, a do kog ne može sam da dopre. Ako okrene glavu od ruke, to je ne. Pas koji posmatra ulicu i pas koji se okreće od tvoje ruke mogu na sekundu da izgledaju isto; kad ne znamo koje je od ta dva, uzimamo da je ne. Košta nas samo kraće maženje.

Stomak je pitanje koje nismo zatvorili. Spajk je imao gastritis, a jaka reakcija na dodir stomaka može biti bol. Na pritisak na kukove ne reaguje nikako, i trči, skače i igra se — ali da li je stomak stvar poverenja ili stvar želuca, na to treba da odgovori njegov veterinar, a ne mi.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →