Čuvanje resursa — Nikad mu ne oduzimaj

1 Šta je čuvanje resursa

Pas kontroliše pristup nečemu što mu je vredno: hrani, žvakalici, igrački, svom ležaju, mestu na kauču — i, češće nego što vlasnici misle, čoveku.

U standardnoj podeli to spada pod posesivnu agresiju, koju ASPCA (Američko društvo za sprečavanje okrutnosti prema životinjama) navodi kao jedan od tipova agresije, uz zaštitničku i onu iz straha. Šta uopšte stoji iza režanja, posebno je poglavlje; čuvanje čoveka ima takođe svoje, jer se ponaša drugačije od čuvanja predmeta.

Važna reč u prvoj rečenici je vredno. Pas odlučuje šta ima vrednost, a spisak često nije onaj koji bi ti sastavio: kost, da, ali i iskorišćena maramica, ćošak kauča, ili prostor kraj tvojih nogu.

2 Savet koji pogoršava stvar

Dva saveta se stalno ponavljaju, naročito u kratkim snimcima, i oba psa uče tačno pogrešnu lekciju.

Oba dele isti mehanizam: potvrđuju predviđanje koje pas već ima. On misli da prilazak čoveka znači gubitak stvari. Onda mu čovek priđe, i stvar nestane. Bio je u pravu, a sledeći put će to reći ranije i glasnije.

Zato je ceo metod ovog poglavlja jedan obrt: tvoj prilazak mora da počne da najavljuje nešto bolje, a ne nešto gore.

3 Šta mu menja mišljenje

Princip dolazi sa istog mesta kao savet iz poglavlja o čuvanju čoveka: kad neko priđe, stigne nešto dobro. Sitne, vredne poslastice, dodate dok osoba prilazi — pre nego što pas reaguje, a ne posle. Tajming je ceo trik: poslastica ide uz prilazak, a ne uz ispad.

Primenjeno na predmet, to postaje najkorisnija navika koju vlasnik može da izgradi:

Kad ti nešto treba nazad, donesi nešto bolje. Nemoj da posežeš za predmetom. Ponudi bolju stvar, pusti ga da je izabere, pa mirno podigni predmet kad se već sklonio. Ništa se ne dobija na silu, jer je svako oduzimanje na silu još jedan dokaz za predviđanje koje pokušavaš da promeniš.

Dve napomene uz to. Uputstva iz azila daju korake: ako nešto čuva, baci par veoma ukusnih poslastica u stranu da ispusti predmet i ode da ih pojede, a „pusti“ prvo vežbaj sa igračkama koje ne čuva. A ako je čuvanje snažno, ako je ikad došlo do pokušaja ujeda ili ujeda, ili ako je u kući dete, to je slučaj za stručnjaka: prvo tvoj veterinar, pa sertifikovani stručnjak za ponašanje. Bol menja sve u tome kako pas reaguje, pa medicinska strana ide prva.

Upravljanje ide uporedo sa svim tim, od prvog dana:

• Hrani ga odvojeno, iza vrata ako treba. Pas koji jede sam nema od koga da čuva hranu.
• Nadgledaj vredne žvakalice i nemoj da ostaju po kući da neko prođe pored njih.
• Skloni unapred stvari oko kojih može da nastane sukob umesto da ga na njima proveravaš. Nema nagrade za dokazivanje da možeš da uzmeš kost.

Režanje je upozorenje. Kad pas reži kod činije ili predmeta, odmakni se. To upozorenje ti je upravo uštedelo ujed.

Ali pas ne mora da zareži pre ujeda. Ako je uplašen ili ga nešto boli, može da ujede u sekundi. Zato gledaj i tihe znake nelagodnosti: oblizuje usne, zeva, ukoči se, okrene glavu. Kad ih vidiš, odmakni se već tada. Poglavlje Da li je to agresija? objašnjava te znake.

4 Jedno pravilo za decu

Ovo je najvažnija rečenica na stranici, i kratka je.

Deca psu nikad ništa ne uzimaju. Ni igračku, ni žvakalicu, ni ukradenu čarapu, ni kost koju ionako nije trebalo da dobije.

Ono što ih učimo umesto toga jednako je kratko: skloni se i reci odraslom. To je celo uputstvo, i radi zato što dete potpuno izvodi iz situacije umesto da od malog čoveka traži da pročita veliki signal.

Uputstva iz azila su oko ovoga dosledna zbog toga gde ujedi padaju. Pas koji čuva predmet daje upozorenje u visini dečjeg lica, a dete koje se naginje ka psu koji jede radi tačno ono što prethodne sekcije kažu da se ne radi — bez osećaja za pravi trenutak koji bi odrastao čovek možda imao.

Odrasli imaju svoj deo, iz istih uputstava: ako deca kod njega izazivaju čuvanje, drži ga iza vrata dok su u blizini, ili mu tada ne daj ništa vredno.

5 Sprečavanje, od prve nedelje

Ako imaš štene, ovo je deo koji ne košta ništa a štedi ostatak poglavlja.

• Prilazi činiji da dodaš, nikad da oduzmeš. Prođi, ubaci nešto bolje, nastavi dalje. Prilazak čoveka postaje najbolja stvar koja se dešava za večerom. Pitaj veterinara pre nego što mu bilo šta dodaš u činiju.
• Trampi za sve od početka. Neka ispuštanje stvari bude isplativo, da „daj“ bude posao koji voli, a ne gubitak za koji se sprema.
• Ne pravi takmičenje oko hrane. Odvojene činije, odvojena mesta, bez publike.

Primeti da je sve troje ista ideja kao i ono što radiš kad čuvanje već postoji. Sprečavanje je samo verzija koju radiš pre nego što pas napravi to predviđanje.

6 Verovatno nije tvoja krivica — ali ni tvoja zasluga

Vlasnici pasa koji čuvaju resurse na ovu stranicu obično dođu sa osećajem krivice.

Intuitivna teorija je oskudica: pas koji je nekad gladovao nauči da resursi nestaju. Taj deo stoji — uputstva iz azila navode nedostatak resursa među uzrocima čuvanja.

Ono što ne stoji jeste uredna verzija te priče:

• NALAZ SA SAJTOVA (Zoom Room) — NEZVANIČAN NALAZ: štenad iz velikih legala sa žestokim takmičenjem oko činije ponekad donesu čuvanje u kuću u kojoj svega ima. Oskudica je bila pri odbijanju od sise, a ne u tvojoj kuhinji.
• NALAZ SA SAJTOVA (Beyond the Dog) — NEZVANIČAN NALAZ: štenad iz vrlo malih legala mogu da budu gora, a ne bolja, pa nije prosta linija više takmičenja znači više čuvanja.
• Doprinosi i genetika — uputstva iz azila je navode među uzrocima — a taj deo je određen pre nego što si ga upoznao.

Naše mišljenje: to seče na obe strane, i to je ceo pasus: ako tvoj pas čuva resurse, verovatno nije bila tvoja hrana. A ako ne čuva, nemoj ni sve zasluge da pripisuješ sebi.

O rasi, jedna rečenica i bez nagađanja: podatke o čuvanju resursa svojstvene francuskom buldogu nismo našli. Ono što postoji je opšte: u kartonima projekta VetCompass, sa 2.781 francuskim buldogom prema 21.850 drugih pasa, nepoželjno ponašanje zabeleženo je kod 0,1% prema 1,5%, a agresija kod 1,1% prema 2,3%. To ne govori ništa o tvom psu i njegovoj činiji.

7 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Vrh skale na kapiji. Nula kod činije.“

Spajk (Spike) ne čuva hranu ni žvakalice. Opušten je oko činije, i niko u kući nikad nije morao o tome da razmišlja.

Ono što snažno čuva jesu mesta: kapija, dvorište, kola, kuća. Ta kombinacija je koristan deo njegovog slučaja, jer rastavlja pretpostavku koju vlasnici stalno prave:

Pas može da bude na vrhu skale za teritoriju i na nuli za hranu. Kategorije su zaista odvojene. To što tvoj pas laje na kapiji ne govori ti ništa o tome da li će te pustiti do činije — to su različita pitanja sa različitim odgovorima, i oba vrede da se postave.

A sad druga polovina, jer bez nje je prva rečenica reklama. On je izelica, i večera nestane za nekoliko sekundi, pa prazna činija sama po sebi ne bi dokazala mnogo.

Ali znamo i više od toga. Hranu mu možemo uzeti i dok jede, a on samo čeka: gleda nas i čeka da mu je vratimo. Obično mu uz nju dodamo još nešto, pa je verovatno naučio da ruka kod činije donosi više hrane, a ne manje.

Ovo nije test za tvog psa. Kod psa koji čuva hranu, ruka koja uzima činiju je najbrži put do ujeda. A deca psu nikad ništa ne uzimaju.

Naše mišljenje: „moj pas ne čuva hranu“ često znači samo da hrane nikad i ne ostane. Uputstva iz azila kažu da tvog psa ne proveravaš da bi to saznao: provera stvara stres i može da pogorša čuvanje.

Još jedna stvar na koju ne možemo da odgovorimo: da li čuva igračke ili predmete. Kad se pitanje postavi direktno, nismo sigurni — a to je drugačije od toga da nikad nije ni pitano. Znači da se kroz sve ove godine nije desilo ništa što bi ostalo upamćeno. Odsustvo događaja jeste neka vrsta odgovora, i jedina koju imamo.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →