BOAS — zašto tvoj Frenchie hrče i dok je budan

Ako si proveo iole vremena sa francuskim buldogom, čuo si hrkanje. Zvuke praseta. Frktanje i klokotanje. Većini vlasnika kažu da je to „takav Frenchie“. Nije. To je bolest koja se zove BOAS — i u teškom obliku opasna je po život.

I. Šta BOAS zapravo jeste

BOAS je skraćenica za brahicefalični opstruktivni sindrom disajnih puteva. To je bolest disanja koju izaziva ravan oblik lobanje francuskog buldoga. Kosti su kratke, ali je meko tkivo unutra — meko nepce, jezik, nosne školjke — pune veličine. Pa se sve to sabija u manji prostor i blokira protok vazduha.

Zamisli da dišeš kroz slamčicu u koju je uguran mokar sunđer. To je svakodnevica većine Frenchija.

Četiri anatomska problema

1. Sužene nozdrve — ograničavaju ulaz vazduha.
2. Izduženo meko nepce — tkivo sa zadnjeg dela grla visi u dušnik.
3. Prerasle nosne školjke — koštani svici u nosu sežu dalje nego što treba.
4. Nedovoljno razvijen dušnik — kod nekih pasa (najviše engleskih buldoga) uži nego inače.

Kod mnogih pasa se vremenom razvije i sekundarni kolaps laringealnih kesica i grkljana, naročito kad se BOAS ne drži pod kontrolom od ranije.

II. „Zar Frenchiji ne zvuče prosto tako?“

Ovo je najštetniji mit u rasi. Većina vlasnika — i mnogi veterinari opšte prakse — pretpostavljaju da su hrkanje, frktanje i bučno disanje „frenčijevske osobine“.

Nisu. To su simptomi bolesti. Zdrav Frenchie treba da diše tiho dok miruje.

III. 8 znakova upozorenja koje vlasnici žale što su prevideli

1. Glasno hrkanje ili frktanje u mirovanju — ne dok trči, nego u mirovanju.
2. Staje usred šetnje da uhvati vazduh („ukopa se“) — znak broj 1 za koji vlasnici kažu da je trebalo da ga shvate ozbiljno.
3. Nagon na povraćanje, suvo povraćanje ili „trubljenje“ posle uzbuđenja.
4. Spava sa podignutom glavom, sedeći uspravno, ili sa igračkom u ustima — sam sebi pomaže, jer ravno spavanje = kolaps disajnog puta.
5. Često obrnuto kijanje — zapiši koliko često se dešava i reci veterinaru, naročito ako je više puta dnevno.
6. Vraćanje hrane, bela pena ili balavljenje — stomačni simptomi su veoma česti kod Frenchija sa BOAS-om.
7. Netolerancija na vrućinu — odbija šetnju po blagoj vrućini (od 22 °C / 72 °F). Ako se sruši na vrućini, to je hitno: odmah ga hladi i zovi veterinara dok ga hladiš.
8. Plave ili ljubičaste desni (cijanoza) — to je znak za hitnu, ne za svakodnevicu.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Spajk (Spike) živi u tropskoj vrućini cele godine. Na teži način smo naučili da šetnje preko dana ne dolaze u obzir. Sada: šetnja u 5:30 ujutru, dan u kući sa klimom, šetnja u 20:30. Čim je toplije od 22 °C (72 °F), klima se uključuje — o tome nema pregovora.“

IV. Šta pokreće BOAS krizu

Vrućina je najsmrtonosniji okidač. Telesna temperatura iznad 43 °C (109 °F) nosi visok rizik smrti kod psa. Kad se pregreju, psi kratke njuške imaju oko 3 puta veću šansu da uginu od toplotne bolesti nego psi srednje njuške (Hall i sar. 2022).

Česti okidači, po opasnosti:

• Vrućina + vlaga — vlažna 24 °C (75 °F) su gora od suvih 28 °C (82 °F).
• Fizička aktivnost, posebno posle jela.
• Uzbuđenje — gosti, zvono na vratima, početak šetnje.
• Stres — veterinar, putovanje, odvajanje.
• Brzo jedenje (gutanje vazduha → refluks → dodatna borba za dah).

I jedno upozorenje sa Kariba, jer ovde termometar laže. Kad je vlaga velika, Spajk se muči na temperaturama koje bi mu u suvoj klimi smetale mnogo manje: dahtanje hladi samo ako vazduh može da primi vlagu koju pas izdiše, a ovde je vazduh već pun. Naše mišljenje: zato u tropima pravilo nije „izbegavaj podne“ — podne ne postoji: rana jutarnja šetnja, šetnja kad padne mrak i klima ostatak dana. Ako živiš na Karibima, u Centralnoj Americi, na meksičkoj obali, na Floridi ili u južnom Teksasu, tvoja prava granica je niža od broja na termometru.

V. Svakodnevno upravljanje koje stvarno radi

Naše mišljenje: težina + harnes + izbegavanje vrućine su temelj (Kembridž BOAS istraživačka grupa preporučuje mršavljenje). Operacija je šlag — svakodnevno upravljanje je torta.

Provereni alat vlasnika

• Šetaj ga uvek na harnesu, nikad na ogrlici. Najbolji je Y harnes sa kopčom na leđima.
• Leti ga šetaj samo u zoru i posle zalaska sunca.
• Uradi test asfalta od 7 sekundi — stavi nadlanicu na asfalt. Ako ne možeš da izdržiš 7 sekundi, prevruće je.
• Koristi sporu ili podignutu činiju — ubija gutanje vazduha koje vuče refluks.
• Daj mu vlažnu hranu ili granule natopljene vodom — lakše se gutaju.
• Podeli mu hranu na više manjih obroka — 3–4 dnevno, ne 1–2 velika.
• Uključi klimu kad god je u kući toplije od 22 °C (72 °F).
• Leti mu stavi prsluk za hlađenje — natopi ga i ostavi mesta da stanu dva prsta.
• Kontrola težine. Kod mopsova i buldoga višak sala povezan je sa BOAS-om (Liu i sar. 2017); kod francuskog buldoga veza nije bila jasna — svejedno ga drži vitkim.
• Frenchie nikad ne leti u prtljažnom prostoru aviona.

VI. Redovan veterinar ili hitna — kako da znaš

Redovan pregled (u roku od par dana ili nedelja)

• Novo ili pogoršano hrkanje u mirovanju.
• Sve slabija izdržljivost u šetnji.
• Često obrnuto kijanje ili svakodnevno vraćanje hrane.
• Promene u spavanju (treba mu podignuta glava da bi disao).
• BOAS test funkcionalnog ocenjivanja — kas od 3 minuta koji ocenjuje težinu; program Kennel Cluba ga ponavlja na dve godine.

Hitna — idi ODMAH

VII. Operacija — šta vlasnik mora da zna

BOAS operacija se preporučuje za pse stepena III, a razmatra za stepen II (uz mršavljenje), najbolje pre druge godine i pre nego što se razvije kolaps larinksa.

Šta operacija zapravo radi

Hirurg proširi nozdrve, skrati meko nepce i ukloni izvrnute laringealne kesice. Cilj: fizički otvoriti disajni put.

Šta kažu podaci

• U studiji iz JAVMA na 423 psa (jedna hirurška tehnika) vlasnici su prijavili bolje disanje kod 72% pasa.
• Manje stomačnih znakova kod 34% pasa.
• Najbolji ishodi: psi mlađi od 2 godine, pre kolapsa larinksa.
• U toj studiji 2,6% pasa je uginulo posle operacije, a 2,1% je imalo teške probleme sa disanjem; ponekad treba privremena cevčica za disanje (Cornell).

Šta operacija NE radi

Operacija ne pravi od Frenchija labradora. U studiji iz Kembridža na 50 pasa medijana BOAS indeksa pala je sa 76% na 63% posle operacije (Liu i sar. 2017) — bolje, ali je pas i dalje pogođen bolešću. Mnogi psi hrču i posle operacije, samo manje.

Okvirne cene

Nismo našli zvaničan broj. Cene se mnogo razlikuju od zemlje do zemlje i od klinike do klinike — traži pisanu ponudu pre operacije.

VIII. 10 čestih grešaka vlasnika

1. Frenchiji NE „zvuče prosto tako“. Najštetniji mit.
2. NIKAD ne šetaj psa na ogrlici — samo harnes. Pritisak na ugrožen disajni put = još gore disanje.
3. Drži ga vitkim — salo steže disajni put iznutra.
4. Pitaj veterinara za BOAS funkcionalno ocenjivanje — i kad ti se čini da je „sasvim dobro“. Program Kennel Cluba ga ponavlja na dve godine.
5. NE čekaj sa operacijom dok ne napuni 4–5 godina — ishodi su najbolji pre druge godine, a naglo padaju posle kolapsa larinksa.
6. NIKAD ne daj da divlja po vrućini „samo 5 minuta“.
7. Koristi sporu ili podignutu činiju — nikad ravnu činiju na podu sa običnim granulama.
8. NIKAD u prtljažni prostor aviona — kompanije poput Lufthanze i Air France-a zabranjuju rasama pljosnate njuške prtljažni prostor jer tamo umiru (oko polovine rasnih pasa uginulih na letovima u SAD od 2005. do 2010. bile su rase pljosnate njuške). Ako moraš da letiš: samo kabina, u transporteru ispod sedišta, veterinarski pregled 7–10 dana ranije — i bez sedacije, koja na visini dodatno kvari disanje.
9. Prati hrkanje iz godine u godinu — gore hrkanje = bolest napreduje.
10. Ne mešaj obrnuto kijanje sa gušenjem. Ako nisi siguran da li je obrnuto kijanje ili gušenje, ponašaj se kao da je hitno i odmah pozovi veterinara.

O autoru

Spajkov tata

Nisam veterinar — ja sam čovek iza Spajka, tamnog tigrastog Frenchija, već više od 7 godina. Ono što ovde piše proveravamo najbolje što umemo prema izvorima navedenim iznad. Kad se stvarni život sa Spajkom razlikuje od studija — to i napišemo.

Kako se istražuje za ovaj sajt →