Višak kilograma kod Frenchija je zdravstveni problem, i pada na rasu koja već ima više muke sa disanjem, kožom, kičmom i vrućinom nego većina pasa. Studije pokazuju i drugu stranu: kod gojaznih pasa koji su stigli do ciljne težine, vlasnici su videli više energije i manje bola.
I. Naše pravilo
Frenchija drži u idealnoj težini — ni mršavog, ni predebelog. Idealna težina, ili malo ispod nje.
Zašto: svaki problem sa spiska niže studije su povezale sa viškom kilograma, a Frenchie za prva četiri kreće sa većim izgledima od drugih pasa.
Šta za nas znači „malo ispod“: na tabeli kondicije tela od 9 stepeni koju koriste veterinari (WSAVA), 4 i 5 su idealni. Mi ciljamo mršaviji kraj idealnog, 4, gde se rebra lako napipaju ispod tankog sloja sala. To nije mršav pas: od 1 do 3 na rebrima nema sala, a kičma i kukovi se ističu.
Ciljnu težinu tvog psa određuje tvoj veterinar.
Naše iskustvo: dva psa nisu studija, pa je ovo samo ono što smo videli. Istog dana smo sreli predebelog Frenchija sa ranicama na koži i mršavog Frenchija koji je izgledao zdravo. To se uklapa u ono što studije niže opisuju za kožu: višak kilograma može da zadeblja kožu i napravi nove nabore, a u naborima se zadržavaju trenje i vlaga.
II. Rizici po redu
Kako smo ih poređali: od 1 do 4 redosled je po tome koliko su često britanski veterinari za godinu dana dijagnostikovali taj problem kod Frenchija. Ti brojevi su iz veterinarskih kartona 2.781 Frenchija (VetCompass, O’Neill 2021), a za toplotni udar iz studije na 905.543 psa (Hall 2020). Od 5 do 8 nisu mereni posebno na Frenchijima, pa idu posle.
1 Disanje (BOAS) — najčešće
Koliko je često kod Frenchija: za godinu dana britanskih veterinarskih kartona, BOAS je dijagnostikovan kod 5,5% Frenchija, a kod 0,2% ostalih pasa (O’Neill 2021). Autori dodaju da vlasnici i veterinari pravi broj „uveliko potcenjuju“.
Šta radi višak kilograma: dve studije, i ne slažu se u svemu. Packer 2015 je gledala dve grupe. U prvoj, 700 pasa iz 97 rasa u specijalističkoj bolnici, skor kondicije tela nije bio povezan sa BOAS-om. U drugoj, 154 psa pljosnate njuške, jeste: svaki stepen više na skali od 9 skoro je utrostručio izglede za BOAS. Autori pišu da je „gojaznost dodatno povećavala rizik od BOAS-a“. Liu 2017 je ispitala 604 psa (189 mopsova, 214 francuskih buldoga, 201 buldog). Vezu sa skorom kondicije ova studija je našla kod mopsova i buldoga. Kod francuskih buldoga je BOAS našla povezan sa vratom: koliko je debeo i koliko je dug u odnosu na telo.
Prati: bučno disanje, hrkanje, brz umor u šetnji. Ako ih primetiš, razgovaraj sa veterinarom → BOAS
2 Koža — nabori i šape
Koliko je često kod Frenchija: u istim britanskim kartonima, za godinu dana je kod 2,2% Frenchija dijagnostikovano zapaljenje kožnih nabora (11 puta veći izgledi nego kod drugih pasa), a kod 2,1% zapaljenje šapa (pododermatitis).
Šta radi višak kilograma: velika britanska studija o zapaljenju kožnih nabora (O’Neill 2022, 905.553 psa) nije našla vezu sa težinom psa na vagi u poređenju sa prosekom za njegovu rasu i pol; vaga pokazuje kilograme, ne salo. Ono što studija opisuje: nabori mogu da nastanu „posle zadebljanja kože povezanog sa gojaznošću“, i na telu i na nogama gojaznih pasa, a za lečenje preporučuje „da se reši gojaznost“. Međunarodne smernice za infekcije kože (ISCAID 2025) navode „višak telesne težine“ među uzrocima zapaljenja šapa i kažu da „pomoć gojaznom psu da smrša može da smanji trenje i hronično povređivanje“. Za infekcije nabora: „mršavljenje ili hirurško rešavanje kožnih nabora može da pomogne u nekim slučajevima intertriga“.
Prati: crvene ili smrdljive nabore, lizanje šapa. Ako ih primetiš, razgovaraj sa veterinarom → Nabori kože · Gljivična infekcija
3 Kičma (IVDD)
Koliko je često kod Frenchija: ovaj broj obuhvata sve probleme kičmene moždine, ne samo IVDD: kod 1,1% Frenchija je neki od njih dijagnostikovan za godinu dana, 3 puta veći izgledi nego kod drugih pasa (isti britanski kartoni).
Šta radi višak kilograma: Packer 2013 je izmerila 700 pasa iz 97 rasa u britanskoj specijalističkoj bolnici; 79 je imalo ispadanje diska u leđima. Primer visokorizične rase u ovoj studiji je mini jazavičar, ne Frenchie. Rezultat: „i višak kilograma i sitnija građa značajno su povećavali rizik od ispadanja diska“, a „kod visokorizičnih rasa … i umeren višak kilograma povećava rizik“.
Prati: pogrbljena leđa, cviljenje kad ga podigneš, klecanje zadnjih nogu. Ako primetiš bilo šta od toga, odmah pozovi veterinara; ako odjednom ne može da hoda, to je hitan slučaj → IVDD
4 Toplotni udar
Koliko je često kod Frenchija: bolest od vrućine je za godinu dana dijagnostikovana kod 0,18% Frenchija. To je ređe od problema iznad, ali toplotni udar može da ubije. Frenchiji su imali 6,49 puta veće izglede od labradora (Hall 2020: 905.543 psa, 395 slučajeva bolesti od vrućine).
Šta radi višak kilograma: studija je merila težinu na vagi, ne salo. Među faktorima rizika našla je „veću težinu od proseka rase i pola“, a autori pišu da „održavanje zdrave težine treba da bude jedan od glavnih prioriteta dobrobiti za sve pse, da bi se smanjio rizik od bolesti izazvane vrućinom“.
Prati: jako dahtanje, širok jezik, slabost. To je hitan slučaj: prvo ga rashladi, pa veterinar → Toplotni udar · Hitno: vrućina
5 Zglobovi — artroza i ligament kolena
Koliko je često kod Frenchija: Frenchiji u britanskim kartonima bili su mladi (polovina je imala manje od oko godinu i po), i artroza je među njima bila retka: 0,1% za godinu dana.
Šta radi višak kilograma: ove studije nisu merile uticaj težine kod Frenchija. Smith 2006 je pratila 48 labradora odgajanih u parovima: jedan pas iz svakog para je celog života dobijao 25% manje iste hrane od svog para. Njihovi parovi, kontrolni psi, jeli su koliko hoće do 3 godine i 3 meseca; posle toga im je hrana podešena da se ne ugoje. Kontrolni psi su u proseku imali skor kondicije 6,7 (višak kilograma), a psi sa manje hrane 4,6 (idealno). Artroza kuka se na rendgenu prvi put videla u proseku (medijana) sa 6 godina kod kontrolnih pasa, a sa 12 kod pasa sa manje hrane. Taylor-Brown 2015 je ispitala 171.522 psa svih rasa u Engleskoj (953 sa bolešću ukrštenog ligamenta, ligamenta kolena). Merila je težinu na vagi, ne salo: „veća težina unutar iste rase bila je povezana sa većim izgledima za dijagnozu“.
Prati: ukočenost, muku sa stepenicama, zečje poskakivanje. Ako ih primetiš, razgovaraj sa veterinarom → Displazija kukova
6 Narkoza i operacija
Zašto je to bitno za Frenchija: više problema sa ovog spiska može da se završi operacijom pod narkozom, među njima BOAS i IVDD.
Šta radi višak kilograma: mala studija na 9 gojaznih kućnih pasa merila je kiseonik u dubokoj sedaciji pre i posle mršavljenja (Mosing 2013): „gojaznost smanjuje oksigenaciju kod pasa u dubokoj sedaciji. Oksigenacija se popravlja posle uspešnog mršavljenja.“ Pregledni rad o gojaznosti pasa i mačaka (German 2006) među problemima kojima su gojazni ljubimci skloniji navodi „komplikacije anestezije“.
7 Energija i bol
Vlasnici 50 gojaznih pasa različitih rasa popunili su upitnik o kvalitetu života; 30 pasa je stiglo do ciljne težine (German 2012). Posle mršavljenja psi su imali bolji skor za vitalnost, a manji za bol i emocionalnu uznemirenost; anksioznost se nije promenila. Autori: „ovi rezultati pokazuju vidljivo poboljšanje kvaliteta života vezanog za zdravlje kod gojaznih pasa koji uspešno smršaju“.
8 Kraći život
Ove studije su na drugim rasama; Frenchija u njima nije bilo. Salt 2019 je pratila 50.787 sterilisanih kućnih pasa srednjih godina iz 12 rasa u Severnoj Americi: „u svim rasama medijana životnog veka bila je kraća kod pasa sa viškom kilograma nego kod pasa normalne težine“. Najveća procenjena razlika bila je kod mužjaka jorkširskog terijera (13,7 naspram 16,2 godine), najmanja kod mužjaka nemačkog ovčara (12,1 naspram 12,5). Kod istih 48 labradora kao gore (Kealy 2002): „25% manje hrane produžilo je medijanu životnog veka i odložilo pojavu znakova hroničnih bolesti“.
III. Kako da ga proveriš
Veterinari težinu ne procenjuju samo vagom. Koriste skor kondicije tela: tabelu od 1 do 9 (WSAVA, Svetsko udruženje veterinara za male životinje), na kojoj su 4 i 5 idealni. Tri provere, rukama i očima:
- Rebra: pređi ravnim dlanovima niz njegove bokove. Kod idealne težine rebra se lako napipaju ispod tankog sloja sala.
- Odozgo: pogledaj ga odozgo dok stoji. Kod idealne težine vidiš struk iza rebara.
- Sa strane: kod idealne težine stomak je uvučen iza grudi.
| Skor | Šta napipaš i vidiš (WSAVA tabela, našim rečima) |
|---|---|
| 1–3 · Premršav | Na rebrima se ne napipa salo; vide se vrh kičme i kukovi (kod 1–2 kosti se lako vide) |
| 4 · Idealan | Rebra se lako napipaju ispod tankog sloja sala; struk se lako vidi odozgo; stomak uvučen |
| 5 · Idealan | Rebra se napipaju, bez viška sala; struk iza rebara odozgo; stomak uvučen sa strane |
| 6 · Iznad idealnog | Rebra ispod malo viška sala; struk se vidi odozgo, ali ne jasno |
| 7 · Višak kilograma | Rebra se teško napipaju; salo na donjem delu leđa i kod korena repa; struka nema ili se jedva vidi |
| 8–9 · Gojazan | Rebra se ne napipaju, ili samo jakim pritiskom; nema struka ni uvučenog stomaka; stomak može da visi. Na 9: stomak jasno visi, salo na vratu i nogama |
Rani znak: rebra koja se sve teže napipaju, struk koji nestaje, salo koje se skuplja kod korena repa. Ako primetiš bilo šta od toga, razgovaraj sa veterinarom.
Uradi tri provere jednom mesečno, i zamoli veterinara da ti na tvom psu pokaže kako se pod rukom oseća njegova idealna težina.
IV. Da li se Frenchiji lako goje?
Ne više od drugih pasa, po jedinoj studiji koju smo našli a koja ih poredi. Za godinu dana britanskih veterinarskih kartona gojaznost je zabeležena kod 1,3% Frenchija i kod 7,2% ostalih pasa, oko 0,3 puta izgledi (O’Neill 2021, 2.781 Frenchie). Druga britanska studija (Pegram 2021: 22.333 psa, kod 7,1% zabeležen višak kilograma) piše da veterinari verovatno „beleže višak kilograma ređe nego što ga ima“, pa su pravi brojevi verovatno veći za sve pse.
Opasnost, znači, nije u tome koliko se često Frenchie ugoji. Opasnost je u tome šta višak kilograma radi rasi koja već kreće sa velikim izgledima za BOAS, zapaljenje kožnih nabora, probleme sa kičmom i toplotni udar.
V. Šta nismo našli
Ovo ostavljamo van spiska iznad, i evo zašto:
- Čašica kolena (luksacija patele): Frenchiji je imaju češće od drugih pasa (2,0% za godinu dana, 2,31 puta veći izgledi; O’Neill 2021). Ali u velikoj britanskoj studiji o čašici kolena (O’Neill 2016, 210.824 psa), češće su dijagnozu dobijali psi lakši od proseka za svoju rasu i pol (1,4 puta veći izgledi). Vidi Iskakanje čašice.
- Refluks i hijatalna hernija: kod 11 Frenchija sa kliznom hijatalnom hernijom (Ullal 2024) studija nije našla značajnu vezu između skora kondicije tela i dela vremena u kom je jednjak bio izložen kiselini. Nismo našli studiju koja povezuje težinu sa hijatalnom hernijom kod Frenchija. Vidi Refluks i hijatalna hernija.
- Šećerna bolest: izvori se ne slažu. Pregledni rad iz 2006. navodi šećernu bolest među problemima kojima su gojazni psi i mačke skloniji (German 2006). Pregledni rad o dokazima kod pasa iz 2014. kaže da gojazni psi postaju otporni na insulin, ali da „nema dokaza da psi dobijaju dijabetes tipa 2“ (Verkest 2014).
- Životni vek Frenchija sa viškom kilograma: nijedna studija koju smo našli to nije merila. Studije o životnom veku iznad su na drugim rasama.
VI. Šta pomaže
- Skor kondicije na svakom pregledu. Smernice AAHA kažu da procenu ishrane, uključujući skor kondicije tela, „idealno treba uraditi na svakom pregledu“. Traži je.
- Plan od veterinara ako treba da smrša: koja hrana, koliko i kojom brzinom. Iste smernice: „preporuke za ishranu prilagođene psu … treba da budu napravljene tako da dostignu i održe odgovarajuću težinu“.
- Prvo hrana, pa kretanje. „Ishrana je temelj kontrole težine kod pasa i mačaka, a više kretanja i promena navika su korisna dopuna“ (German 2006).
- Meri hranu. Pitaj veterinara koliko grama, pa izmeri vagom → Koliko hraniti.
Za Frenchija više kretanja znači kratke šetnje u svežim satima, nikad po vrućini (vidi Toplotni udar). I poslastice su hrana: i one se računaju.
Izvori
- O’Neill DG et al. French Bulldogs differ to other dogs in the UK in propensity for many common disorders: a VetCompass study. Canine Med Genet, 2021. PMC8675495
- Packer RMA et al. Impact of Facial Conformation on Canine Health: Brachycephalic Obstructive Airway Syndrome. PLoS One, 2015. PMC4624979
- Liu NC et al. Conformational risk factors of brachycephalic obstructive airway syndrome (BOAS) in pugs, French bulldogs, and bulldogs. PLoS One, 2017. PMC5538678
- O’Neill DG et al. Ironing out the wrinkles and folds in the epidemiology of skin fold dermatitis in dog breeds in the UK. Sci Rep, 2022. PMC9259571
- Loeffler A et al. Antimicrobial use guidelines for canine pyoderma by the International Society for Companion Animal Infectious Diseases (ISCAID). Vet Dermatol, 2025. PMC12058580
- Packer RMA et al. How long and low can you go? Effect of conformation on the risk of thoracolumbar intervertebral disc extrusion in domestic dogs. PLoS One, 2013. PMC3722130
- Hall EJ, Carter AJ, O’Neill DG. Incidence and risk factors for heat-related illness (heatstroke) in UK dogs under primary veterinary care in 2016. Sci Rep, 2020. PMC7303136
- Smith GK et al. Lifelong diet restriction and radiographic evidence of osteoarthritis of the hip joint in dogs. JAVMA, 2006. doi.org
- Taylor-Brown FE et al. Epidemiology of Cranial Cruciate Ligament Disease Diagnosis in Dogs Attending Primary-Care Veterinary Practices in England. Vet Surg, 2015. doi.org
- Mosing M et al. Oxygenation and ventilation characteristics in obese sedated dogs before and after weight loss: a clinical trial. Vet J, 2013. doi.org
- German AJ et al. Quality of life is reduced in obese dogs but improves after successful weight loss. Vet J, 2012. doi.org
- Salt C et al. Association between life span and body condition in neutered client-owned dogs. J Vet Intern Med, 2019. PMC6335446
- Kealy RD et al. Effects of diet restriction on life span and age-related changes in dogs. JAVMA, 2002. doi.org
- WSAVA Global Nutrition Committee. Body Condition Score (dog). wsava.org
- Cline MG et al. 2021 AAHA Nutrition and Weight Management Guidelines for Dogs and Cats. JAAHA, 2021. doi.org
- German AJ. The growing problem of obesity in dogs and cats. J Nutr, 2006. doi.org
- Pegram C et al. Frequency, breed predisposition and demographic risk factors for overweight status in dogs in the UK. J Small Anim Pract, 2021. doi.org
- O’Neill DG et al. The epidemiology of patellar luxation in dogs attending primary-care veterinary practices in England. Canine Genet Epidemiol, 2016. PMC4898461
- Ullal TV et al. Evaluating acidic gastroesophageal reflux with wireless pH monitoring in French bulldogs with sliding hiatal herniation. J Vet Intern Med, 2024. PMC11099765
- Verkest KR. Is the metabolic syndrome a useful clinical concept in dogs? A review of the evidence. Vet J, 2014. doi.org
