Prozor socijalizacije — Jedino poglavlje sa rokom

1 Od treće do četrnaeste nedelje

Stav Američkog veterinarskog društva za ponašanje životinja (AVSAB) kaže da su prva tri meseca života najvažnije vreme za socijalizaciju šteneta.

Šta se u tim nedeljama dešava:

• Na početku štenad prilaze novome radoznalo, a ne sa strahom.
• Oprez prema novom raste kako period odmiče.
• Posle otprilike 14. do 16. nedelje prozor se naglo sužava: nova iskustva postaju sve više uznemirujuća, a ono što nije uvedeno rano mnogo je teže učiniti običnim kasnije.
• Ono što se u ovom periodu desi ima trajan uticaj na temperament i ponašanje.

Rečenica koju vredi upamtiti: jedanaest nedelja svet je zanimljiv. Posle toga je sumnjiv.

Jedna studija o osmišljenom programu socijalizacije u tom periodu našla je kratkoročnu korist — štenad su bila hrabrija i manje su se trzala — ali posle šest meseci vlasnici nisu prijavili razliku u karakteru između dve grupe. Ta studija je važna zbog jedne stvari: ovde nije poenta voditi štene svuda. Poenta je složiti iskustva koja ono može da iznese, tempom kojim može.

2 Sukob sa vakcinama, i zvaničan odgovor

Sa svim gore navedenim postoji očigledan problem: prozor se zatvara pre nego što se završi šema vakcinacije.

AVSAB je o tome izričit. Socijalizacija treba da počne pre nego što se vakcinacija završi, jer je, kako kaže, uz dobru negu rizik od infekcije relativno mali u poređenju sa šansom da pas ugine zbog problema u ponašanju.

A evo naše ograde, koja ovde znači više od samog stava. Pritisak bolesti nije isti u svakoj zemlji, gradu ni ulici. Naši čitaoci su u nekoliko zemalja odjednom. Zato: odnesi ovo svom veterinaru i pitaj šta znači tamo gde ti živiš. Nikome ne govorimo da zaobiđe svog veterinara.

Između te dve stvari ima mnogo prostora, i ne traži javni park za pse:

• nosi štene napolje, da vidi i čuje ulicu bez hodanja po njoj
• posete čistim kućama sa poznatim, vakcinisanim psima
• vožnje kolima, različite podloge pod šapama, kućni zvuci
• ljudi različitog uzrasta i izgleda, u miru i malo po malo
• kontrolisani časovi za štenad koji traže vakcinaciju

3 Šta samo leglo može da nauči

Studija objavljena u časopisu Veterinary Record (Pierantoni i sar., 2011) poredila je 140 odraslih pasa: 70 je od legla odvojeno i udomljeno sa 30 do 40 dana, a 70 sa dva meseca. Vlasnici su popunili upitnik o tome kako se pas ponaša kod kuće.

Psi odvojeni rano imali su znatno veću verovatnoću da kao odrasli pokazuju problematična ponašanja: uništavanje stvari, preterano lajanje, strah u šetnji, reagovanje na zvukove, posesivnost prema igračkama i hrani i traženje pažnje. Psi kupljeni u prodavnici kućnih ljubimaca sa 30 do 40 dana neka od tih ponašanja pokazivali su češće od pasa kupljenih tamo sa dva meseca; kod pasa iz drugih izvora studija nije našla značajnu razliku. Zaključak autora: psi odvojeni ranije češće pokazuju potencijalno problematična ponašanja, naročito ako potiču iz prodavnice kućnih ljubimaca.

Tri stvari se uče tamo i gotovo nigde drugde:

• Kontrola ugriza — koliko je previše, naučeno od braće i sestara koji se bune.
• Pravila igre — kako se igra počinje, pauzira i završava.
• Sporazumevanje među psima — signali, i šta znače kad se vrate.

Otuda i praktično pravilo: nikad pre 8 nedelja, a neki odgajivači danas drže leglo do 10. ili 12. nedelje zbog tog dodatnog vremena među psima. Prva od te tri stvari je ona koja se pojavi u tvojoj dnevnoj sobi, i ima svoje poglavlje u ovoj sekciji.

4 Zašto Frenchie plaća dvaput

Ovaj deo je svojstven psima pljosnate njuške.

Francuski buldog već nosi nedostatak u signalima ugrađen u njegovo lice i rep. Ljudi pogrešno čitaju pljosnata lica, drugi psi im odgovaraju drugačije, a kratak rep prenosi manje od dugog — studije su u poglavlju zašto drugi psi reaguju na Frenchija.

Sad spoji to dvoje:

Može da bude zakinut dvaput: niti dobro šalje signale, niti je naučen da ih čita. To vredi znati unapred, jer odlučuje koliko će se njegovog odraslog života voditi upravljanjem, a ne treningom.

5 Odluka koja se donosi pre nego što ga upoznaš

Francuski buldog je za kratko vreme postao veoma popularna rasa; rad projekta VetCompass u Velikoj Britaniji opisuje taj uspon. Naše mišljenje: velika potražnja po visokoj ceni upravo je tržište koje pravi masovno uzgajanje, rano odvajanje i prodaju preko radnji.

I strana potražnje je dokumentovana: danska anketa (Sandøe i sar., 2017; 846 vlasnika četiri male rase, od kojih je samo francuski buldog pljosnate njuške) pokazala je da vlasnicima francuskih buldoga najviše znače upečatljiv izgled i karakter psa.

Zaključak je neprijatan i vredi ga svejedno reći:

Naše mišljenje: najvažnija stvar koja se desi ponašanju tvog psa dešava se pre nego što ga upoznaš. Dok štene dođe u tvoje ruke sa 8 ili 10 nedelja, prva polovina prozora je već potrošena negde, sa nekim. Odabir mesta odakle dolazi jeste odluka o ponašanju, a ne samo o zdravlju: koliko ima kad odlazi, sa koliko pasa je odrastao, šta je već video i čuo.

6 Ako je prozor već zatvoren

Većina onih koji ovo čitaju već ima psa, a odgovor ima dve polovine.

Ono što nemamo: dobre dokaze o tome koliko se kasnije može nadoknaditi. Tražili smo ih. Istraživanja o prozoru mnogo su jača od istraživanja o naknadnom nadoknađivanju, a mi tu prazninu nećemo popuniti bodrenjem.

Ono što ti oblik problema govori: ono što kuća može da zameni, zameni dobro — opuštenost sa ljudima, sa bukom, sa tim da ostane sam, sa običnim kućnim životom. Ono što kuća ne može da nauči jeste kako se razgovara sa drugim psima, jer to uče samo psi.

Zato, ako je tvoj pas došao rano ili je prozor proveo bez mnogo dešavanja, očekuj da rupa bude određena, a ne opšta. Neće biti „loš pas“. Verovatnije je da će biti pas kome su tvoji gosti u redu, a nepoznati psi nezgodni.

A to ti govori i gde da uložiš trud: ne u još poslušnosti, nego u nadgledano vreme sa psima koji se dobro sporazumevaju, u situacijama koje ti kontrolišeš, uz upravljanje iz poglavlja kako izbeći tuču. Trening dovde ne dopire. Razdaljina, izbor društva i planiranje dopiru.

7 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Lak sa ljudima. Nezgodan sa psima. Ta podela je cela pouka.“

Spajk (Spike) je lak sa ljudima. Gosti, buka, ulica, kad neko vreme ostane sam — ništa od toga nije problem, i o svakoj od tih stvari pisali smo drugde na sajtu.

Jedina oblast u kojoj nije tečan jesu drugi psi. On se najavljuje umesto da pregovara: penje se, šuta zemlju, telo mu ide napred, a nema repa da posle doda šalim se.

Nećemo tvrditi da znamo zašto, jer sa jednim psom ne možemo da razdvojimo moguća objašnjenja: lice i rep koji ne signaliziraju dobro sami po sebi su dovoljni da daju baš ovo.

Ono što njegov slučaj zaista pokazuje jeste podela iz prethodne sekcije. Delovi koje kuća može da pokrije ispali su dobro. Deo koji uče samo psi je onaj koji nije.

Ono što u vezi sa tim radimo jeste upravljanje, a ne trening, i to je isti savet koji bismo dali svakome u istom položaju: biraj mu društvo, drži razdaljinu od nepoznatih pasa, i reaguj rano na najavu umesto da čekaš nevolju.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →