Kako Frenchie uči — Tvrdoglav, ili drugačije napravljen?

1 Mađarska studija na 43 psa: buldozi su ređe rešavali zadatak i više gledali ljude nego pas duže njuške

Jedna mala studija, 43 psa. Ujfalussy i saradnici objavili su je 2023. u časopisu Scientific Reports. Učestvovalo je 15 engleskih buldoga i 15 francuskih buldoga (obe rase pljosnate njuške) i 13 mudija, rase duže njuške. Vlasnike su zamolili da učestvuju na godišnjim susretima rasa.

Svaki pas je dobio isti problem: tri kutije sa komadićem kobasice unutra, po dva minuta za svaku kutiju.

U poređenju sa mudijem, obe rase buldoga su:

• ređe uspevale da reše zadatak — razlika je bila značajna
• sporije otvarale kutiju sa zadatkom
• manje gledale kutiju, a više ljude koji su bili prisutni

Jednostavno rečeno: pred problemom, buldozi su više gledali ljude, a manje problem, nego mudi.

Ograničenja: jedna studija, jedna vrsta zadatka, 43 psa. Ona ne može da opiše kako razmišlja svaki pas pljosnate njuške.

2 Da li pas pljosnate njuške u ponašanju ostaje „štene“? Tumačenje autora i druge studije

Ovo je tumačenje autora, ne merenje. Oni rezultat vide kao podršku ideji o pedomorfizmu u ponašanju. Prostim rečima: zadržavanje osobina šteneta i u odraslom dobu — ne samo u izgledu, već i u načinu na koji se pas ponaša.

Sami autori navode ograničenje: gledanje ka čoveku pred problemom može da zavisi i od životnog iskustva psa, od poremećaja povezanih sa anksioznošću i od građe tela, na primer vida.

Po njihovom tumačenju, okretanje ka ljudima pred problemom moglo bi da bude osobina nalik štenetu, koja kod vlasnika budi potrebu da brine.

Druge studije ne pokazuju jedan smer:

• Danska anketa (Sandøe i sar., 2017; 846 vlasnika četiri male rase, među njima francuski buldog): vlasnici francuskih buldoga su, čini se, posebno cenili neobičan izgled i ličnost psa. Da li ih privlači izgled nalik štenetu, anketa nije merila; autori to pominju samo kao moguće objašnjenje.
• Mađarska studija (Bognár i sar., 2021; 125 pasa): psi kraće glave su brže uspostavljali kontakt očima sa nepoznatom osobom.
• Mađarska studija (Bognár i sar., 2018; 38 pasa, među njima 8 pljosnate njuške): psi pljosnate njuške su duže gledali slike ljudskih i psećih glava nego psi duge njuške.
• Italijanska studija (Gazzano i sar., 2015; 17 pasa: 9 pljosnate i 8 duge njuške) našla je suprotno: psi duge njuške su češće pogledali vlasnika, a psima pljosnate njuške trebalo je duže da ga prvi put pogledaju (značajno u jednom od dva testa). Autori kažu da je pasa bilo premalo i da su potrebna nova istraživanja.

Znači, slika nije jednoznačna: neke studije nalaze da psi pljosnate njuške više traže pogled čoveka ili duže gledaju lica, a jedna mala studija nalazi suprotno.

Naše mišljenje: ono što studije nađu ne menja psa kog imaš. Može samo da ti pomogne da ga bolje posmatraš.

3 Anketa među vlasnicima pasa pljosnate njuške: veza je jaka, iako su bolesti česte

Jedna anketa, 2.168 vlasnika. Packer i saradnici (PLOS ONE, 2019) pitali su preko interneta, na forumima i društvenim mrežama posvećenim rasama, vlasnike francuskih buldoga (741), mopseva (789) i buldoga (638), uglavnom iz Velike Britanije. Zdravlje pasa procenjivali su sami vlasnici, ne veterinari.

Autori ovaj rezultat zovu paradoksom:

• veza vlasnika sa psom bila je izuzetno jaka kod sve tri rase;
• 70,9% vlasnika smatralo je da je njihov pas u vrlo dobrom ili najboljem mogućem zdravlju;
• a istovremeno su vlasnici prijavljivali česte probleme: 36,5% pasa imalo je problem sa regulacijom toplote, a 17,9% problem sa disanjem.

Vlasnici pasa sa lošijom ocenom zdravlja procenjivali su „trošak“ vlasništva kao veći, a vlasnici pasa sa umereno lošim zdravljem prijavili su manje zajedničkih aktivnosti. Emocionalna bliskost sa psom nije bila značajno povezana sa zdravljem psa.

4 Šta bi „tvrdoglavost“ mogla da znači (naše mišljenje)

Naše mišljenje: tabela ispod je naš način čitanja nalaza. Studija nije merila zašto pas tako radi, i nije dokaz o bilo kom pojedinačnom psu.

Ukratko: možda se uopšte ne boriš protiv njegove volje. Možda si ti najzanimljivija stvar u prostoriji — a to može biti i problem i rešenje.

5 Učenje sa Frenchijem: granice napora, bazične komande i naše mišljenje

Napor i vrućina su granice o kojima se ne pregovara kod psa pljosnate njuške; naše stranice o BOAS-u (poremećaju disanja pljosnatih rasa) i toplotnom udaru objašnjavaju zašto. Takav pas se ne može terati na naporno ponavljanje. Vežbanje mora od početka da bude zamišljeno kao lagano: to je pitanje dobrobiti psa, a ne stila.

Znaj svoju klimu. Koliko pas pljosnate njuške može da vežba napolju zavisi od vrućine. U tropskom gradu kao što je naš, to određuje kada i gde se vežba. Ono što prolazi u hladnijoj zemlji možda neće proći u toploj i vlažnoj.

Naše mišljenje: i ti si deo zadatka. Ako pred problemom gleda ljude, onda to gde stojiš, šta radiš i gde ti je pažnja ulazi u ono sa čim on radi. A ako je tvoja pažnja ono što čeka, ta ista pažnja može biti alat koji imaš.

6 Prosek nije tvoj pas

Studija iz 2023. poredila je grupe pasa: 15 engleskih buldoga, 15 francuskih buldoga i 13 mudija. Razlika između grupa govori šta je bilo češće u tim grupama. Ne govori šta će uraditi pas koji je ispred tebe.

U svakoj grupi psi se razlikuju: neki su blizu proseka, a neki nisu.

Naše mišljenje: nalaze iz studije koristi kao pitanje o svom psu, a ne kao etiketu. Posmatraj šta radi kad mu nešto ide teško. Mislimo da ti to govori više o njemu nego bilo koja studija o rasi.

I zapamti granice: jedna studija, jedna vrsta zadatka, 43 psa.

7 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Studija opisuje rasu u proseku. Naš pas se pokazao kao izuzetak.“

Kad smo se zapitali šta Spajk (Spike) radi kad mu je zadatak pretežak, odgovor je bio jednostavan: on je vrlo samostalan pas. To je suprotno od onoga što je studija iz 2023. (43 psa) našla za ove rase u proseku.

Spajk ima osnovni trening. Zna „quédate“ (ostani), „siéntate“ (sedi) i „ven“ (dođi), i još nekoliko osnovnih komandi za kontrolu. Dovoljan je da ga šetamo i bez povoca, samo uz glas. Bez povoca posebno sluša i ne odvaja se od nas. Ne znamo zašto. Kad krene negde drugde, dovoljno je da kažemo „ven acá“ i vraća se. To je naše iskustvo sa jednim psom, a ne savet: šetnja bez povoca zavisi od psa, mesta i propisa.

Nalazi o rasi su proseci, a tvoj pas nije prosek. Studija o rasi ti govori šta da očekuješ, a ne šta imaš. Proveri to na svom psu pre nego što poveruješ bilo kome — pa i nama.

Naše mišljenje: jedna mala studija ne može da opiše svakog Frenchija, a izuzeci postoje. Kao i ljudi, svaki pas je svoj. Mnogo zavisi od porekla (linije, ne samo rase), od sredine (šta mu se dešavalo i kada) i od karaktera samog psa. Svaki pas može imati neke ili većinu osobina svoje rase — ili biti čudak, kao Spajk. A pas koji se pred problemom okreće ka svom čoveku ne liči nam na manjak pameti, a ne liči ni na tvrdoglavost. Uklapa se u strategiju šteneta.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →