Tvoj pas je tvoje ogledalo

1 Švedska studija: stres kod 58 pasa i njihovih vlasnica

Jedna studija · 58 pasa iz dve ovčarske rase · sve vlasnice žene · Švedska (Sundman i sar., 2019).

Postoji stara izreka: ako hoćeš da upoznaš čoveka, pogledaj mu psa. Istraživači sa Univerziteta u Linćepingu, u Švedskoj, proverili su 2019. godine jednu verziju te ideje nečim što ne ume da glumi.

Proučili su 58 pasa i njihovih vlasnica. Umesto da ikoga pitaju koliko je pod stresom, uzeli su mali uzorak dlake od svakog psa i kose od svake vlasnice i izmerili kortizol, hormon stresa. Dok dlaka i kosa rastu, kortizol iz krvi se ugrađuje u njih, pa uzorak radi kao kalendar prethodnih meseci. Uradili su to dvaput: jednom za letnje mesece, jednom za zimske.

Rezultat se ponovio u oba godišnja doba: dugoročni nivo stresa kod pasa i njihovih vlasnica bio je usklađen. Vlasnice sa više kortizola imale su pse sa više kortizola; one sa manje, pse sa manje. Prema istraživačima, to je prvi put da je pokazano da se dugoročni stres usklađuje između dve vrste.

Zato je kod ove dve ovčarske rase stara izreka više od izreke. Pas ne glumi i ne pretvara se — a ne glumi ni njegova dlaka. Osećaj može da se pogrešno proceni ili naknadno ulepša. Hormon koji se mesecima taložio u dlaci ne može.

2 Tvoja ličnost i njegova: koja je povezana sa njegovim stresom?

Istraživači su tražili i druga objašnjenja. Svaka vlasnica je popunila upitnik o ličnosti za sebe i jedan za svog psa, a svaki pas je nedelju dana nosio uređaj koji beleži kretanje.

• Sopstvena ličnost psa imala je malo uticaja na njegov dugoročni kortizol.
• Ličnost vlasnice jeste. Tri od pet merenih osobina — neuroticizam, savesnost i otvorenost — bile su značajno povezane sa nivoom kod psa.
• Koliko se pas kretao nije menjalo ništa, kao ni to koliko je treninga imao nedeljno.

Ali ne u smeru koji bi očekivao. Vlasnice sa višim rezultatom na neuroticizmu — sklonosti ka brizi — imale su pse sa manje kortizola, u oba godišnja doba. Vlasnice sa višim rezultatom na savesnosti i otvorenosti imale su pse sa više kortizola zimi. Za prvi nalaz istraživači predlažu ovo objašnjenje: ljudi sa visokim neuroticizmom možda stvaraju vrlo jaku vezu sa psom, oslanjaju se na njega i istovremeno su njemu oslonac. Ovo nije spisak dobrih i loših vlasnika.

Ovakva studija nalazi vezu i sama ne može da dokaže u kom smeru ona ide. Ipak, pošto su sa kortizolom psa bile povezane osobine vlasnice, a ne psa, istraživači pretpostavljaju da psi u velikoj meri preslikavaju nivo stresa svojih vlasnika.

3 Da li ovo važi i za Frenchija?

Pre nego što se išta od ovoga primeni na Frenchija, vredi tačno videti ko je bio u studiji.

Ista istraživačka grupa proverila je posle toga i druge pse. U studiji iz 2021. (Höglin i sar.) bilo je 24 psa drevnih rasa i 18 lovačkih pasa, odabranih da rade samostalno, i njihovih vlasnika. Kod njih nije nađena veza između kortizola vlasnika i kortizola psa. Autori zaključuju da je usklađivanje stresa verovatno osobina rasa odabranih za saradnju sa ljudima. Kod lovačkih pasa kortizol je bio povezan sa ličnošću vlasnika, ali ne sa vlasnikovim kortizolom. Studija je mala, a vlasnici su se javili dobrovoljno.

Ni poljska studija iz 2022. (Wojtaś i sar.) nije našla vezu: 25 domaćinstava sa vlasnicama, 45 pasa i 55 mačaka, jedan uzorak dlake. U celini nije bilo povezanosti između kortizola vlasnice i njenog psa. U pojedinim podgrupama jeste (na primer kod pasa koje vlasnica češlja jednom nedeljno), ali su to delovi ionako male studije, pa ih ne treba uopštavati.

Znači, „ogledalo“ je nađeno kod dve ovčarske rase, a kod drugih pasa nije. U švedskim studijama nije bilo Frenchija, a poljska studija ne navodi koje su rase učestvovale, pa ne znamo da li se to vidi i kod frenchija.

4 Japanska studija: što duže vlasnik i pas žive zajedno, to im srca kucaju usklađenije

Švedska studija pokazuje da dva nivoa stresa idu zajedno, ali ne i kako. Istraživači je smeštaju u oblast koja se zove emocionalna zaraza — preslikavanje emocionalnih stanja i uzbuđenja među jedinkama.

Jedna mala studija u Japanu (Katayama i sar., 2019): učestvovalo je 34 para, a do završne analize stiglo ih je 14, pa to čitaj kao smer, a ne kao pravilo. Istraživači su beležili otkucaje srca pasa i vlasnika, sa psom u istoj prostoriji, u dva odvojena dana: jednom dok je vlasnik tiho čitao, a jednom dok je prolazio kroz stresan test javnog govora i računanja napamet. Što su pas i vlasnik duže živeli zajedno, to su im srca kucala usklađenije — i tog mirnog dana i onog stresnog. Autori zaključuju da emocionalna zaraza može da pređe sa vlasnika na psa, i da je zajedničko vreme čini jačom.

Pokazuje isto što i jedan detalj iz švedske studije: tamo je veza bila jača kod pasa koji su sa vlasnicama trenirali i takmičili se u agilitiju ili poslušnosti, a istraživači pretpostavljaju da je razlog to što više vremena provode u zajedničkom radu. Što pas i njegov čovek dele više života, to veza izgleda bliža.

5 Da li mesto gde živiš utiče na psa? Studije iz SAD, Mađarske i Finske

Pas ne živi samo sa vlasnikom. Živi u kući, u ulici, u klimi i u jednom načinu držanja pasa — a ništa od toga nije svuda isto.

Jedna studija iz 2009. (Wan i sar.) uporedila je nemačke ovčare u SAD i u Mađarskoj, preko upitnika koje su popunili vlasnici iz klubova za rasu i poslušnost: 51 vlasnik u SAD i 185 u Mađarskoj. Vlasnici u SAD mnogo češće su držali pse u kući i danju i noću, zvali ih ljubimcima ili članovima porodice, i obučavali ih za više vrsta aktivnosti. Mađarski psi češće su živeli napolju, ali studija nije našla pravu razliku u tome koliko su vremena dnevno provodili sa vlasnicima. A vlasnici u SAD ocenili su svoje nemačke ovčare kao samouverenije i agresivnije nego što su mađarski vlasnici ocenili svoje.

Istraživači daju dva moguća tumačenja. Psi se možda zaista razlikuju — na primer, ako odgajivači u jednoj zemlji biraju samouverenije pse. Ili vlasnici u te dve zemlje imaju različitu sliku o tome kakav nemački ovčar treba da bude, pa isto ponašanje ocenjuju drugačije. To bi moglo da razreši samo posmatranje samih pasa. Njihov zaključak je ono što vredi zapamtiti: nalaz o psima iz jedne zemlje ne treba unapred smatrati tačnim za sve pse.

I unutar jedne zemlje mesto je važno. U Finskoj je anketa vlasnika oko 6.000 pasa (Puurunen i sar., 2020) pokazala da su se psi koji su živeli u gradskijoj sredini češće plašili stranaca i drugih pasa.

Zato ova stranica kaže gde je koja studija rađena: studija o stresu u Švedskoj, studija o otkucajima srca u Japanu. Psi žive veoma različite dane — u stanu, ili u dvorištu iza kapije koja gleda na prometnu ulicu, među psima lutalicama. Pročitaj nalaze, pa pogledaj svoje mesto.

6 Šta ovo znači za tebe: podatak, a ne krivica

Ovakav nalaz lako je pretvoriti u osećaj krivice. To bi bilo pogrešno čitanje.

• Ovo nije presuda o tebi. Studija je našla da dva nivoa stresa idu zajedno. Nije pokazala da vlasnici prouzrokuju stres svojih pasa — a veza može da ide i u drugom smeru: i život sa psom kome je teško ume da bude stresan.
• Drugi uzroci su stvarni. Geni, prerano odvajanje od legla, bol i strah od buke utiču na to kako pas podnosi stvari — i mirniji vlasnik ništa od toga ne briše.
• Nagla promena je pitanje za veterinara. Bol i bolest mogu da promene ponašanje, i oni dolaze pre svega što piše na ovoj stranici.
• Verovatno nikad nećeš videti da se to dešava. Ovo je mereno u dlaci, mesecima. Neko ko sa psom živi svaki dan možda neće uhvatiti nijedan trenutak — zato je i bila potrebna laboratorija da se to otkrije.

Ono što ovo znači jednostavnije je, i to je dobra vest. Ti si deo sveta svog psa, pa si i deo onoga što mu može pomoći. Kad brineš o sebi, to je i jedan od načina da brineš o njemu.

Zato ne traži trenutak. Gledaj celu sliku: čega se plaši, šta čuva, kad mu se telo zategne. Onda pogledaj dane koje delite — da ga razumeš, a ne da tražiš krivca.

U svakom slučaju, uvek je dobro raditi na sebi, na svojim emocijama i na svojoj dobrobiti.

7 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Kod kuće zalaje ako čuje nešto, ali nema posebnih reakcija.“

Tražili smo trenutak u kom se videlo da je Spajk (Spike) pokupio naše raspoloženje. Za skoro osam godina života sa njim nismo našli nijedan.

Jedino što primećujemo jeste da protestuje kad kola odu bez njega — a to je zbog propuštene vožnje, ne zbog nečijeg raspoloženja.

To se ne kosi sa studijom. Ono što su istraživači izmerili taložilo se u dlaci mesecima. To nije nešto što se dešava pred očima.

Naše mišljenje: ovo možda nije pravilo, ali ponekad nam se čini da pas nije povezan sa svojim čovekom samo kroz hormone, nego da ga u nekim stvarima bukvalno imitira: ako je čovek agresivan, i pas je agresivan, a ako je čovek miran, i pas je miran. Pas liči na svog čoveka više nego što obično mislimo.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →