Strah od ljudi i pasa — Nije bezobrazan, uplašen je

1 Ovo je najčešći problem koji postoji

U reprezentativnom uzorku danskih vlasnika (Meyer i sar., 2023; 502 vlasnika), strah je bio najčešće prijavljivan problem u ponašanju, kod 18% pasa (90 od 502). Najčešće je to bio strah od zvukova (51 pas), pa je strah od ljudi ili pasa manji deo toga.

Vredi početi odatle, jer uplašen pas u javnosti izgleda kao vlasnikov neuspeh, pa vlasnici to shvate lično. To je najobičniji problem koji pas može da ima.

Uz to se stalno pogrešno čita. Pas koji laje i naleće na kraju povoca deluje agresivno; vrlo često on traži razdaljinu na jedini način koji mu je ostao. Šta stoji iza te predstave, posebno je poglavlje.

2 Šta je pokazalo šest hiljada pasa

Populaciona anketa Univerziteta u Helsinkiju, objavljena u časopisu Scientific Reports, obuhvatila je 5.973 psa za strah od drugih pasa i 5.932 za strah od nepoznatih ljudi, i poređala faktore rizika.

Srodan rad našao je ogledalnu sliku: aktivan i društven život išao je uz manje straha one nedruštvene vrste.

Uz red o rasi, jedna napomena: brojku za francuskog buldoga nismo našli u tom poređenju rasa. Ono što imamo jeste samo jedna pilot studija iz Italije, u kojoj su vlasnici popunili C-BARQ, standardni upitnik o ponašanju pasa. Ona za rasu navodi niske ocene straha — a prosek ne opisuje tvog psa.

3 Drugi izvor kaže isto: najvažnije su prve nedelje

Najveći faktor rizika u finskim podacima je nedovoljna socijalizacija između 7. i 16. nedelje. Stav AVSAB-a (Američkog veterinarskog društva za ponašanje životinja) kaže da su prva tri meseca života najvažnije vreme za socijalizaciju šteneta.

Dva različita izvora pokazuju na iste rane nedelje. Zato je poglavlje o socijalizaciji ono sa rokom.

Ako imaš štene, tu ide tvoja pažnja upravo sada. Ako imaš odraslog psa, preskoči na poslednje dve sekcije: odgovor je tamo drugačiji, i nije „kasno je, žao mi je“.

4 Gde živiš jeste faktor rizika, a niko to ne pominje

Gradski psi su ispali plašljiviji od seoskih. Više buke, više nepoznatih ljudi, više stvari koje stižu bez najave, i manje susreta koji se završe ničim.

To je ono što ovaj sajt ponavlja u drugim poglavljima: pas u dvorištu u toploj zemlji i pas u gradskom stanu ne nose isti rizik, a gotovo svi saveti na engleskom pisani su za jednog od njih. Ako živiš usred grada, ne radiš ništa pogrešno — samo krećeš sa težeg mesta, a bolje je to znati nego se pitati zašto ide teže.

Iz toga sledi nešto praktično: biraj sate i rute. Ista ulica u 7 ujutru i u 18 časova dve su različite sredine za vežbanje.

5 Sa malim psima se postupa kako se sa velikim nikad ne bi

Mala građa povezana je sa više straha. Naše mišljenje: deo toga je verovatno sam pas, a deo je ono što se malim psima dešava:

• Podižu ih bez najave — potpuno ukidanje mogućnosti da odu.
• Nepoznati im prilaze odozgo, jer su slatki, a slatko preskače pristojnost.
• Retko im se daje prostor koji se velikom nervoznom psu daje sam od sebe.
• Njihova upozorenja se uzimaju kao zabavna, a ne kao informacija.

Sa psom od 12 kg (26 lb) rade se stvari koje niko ne bi pokušao sa psom od 40 kg (88 lb). Vredi to reći otvoreno, jer je to deo koji vlasnik može da promeni danas, time što promeni šta dozvoljava.

A kod ove rase se nagomilava dvaput. Francuski buldog je mali, popularan i stalno mu se prilazi: pljosnato lice poziva nepoznate da pruže ruku. A kad on pokuša da kaže ne, signal se slabo prenosi. Uplašen Frenchie je pas čije se odbijanje teško vidi — a o tome govori dodir i pristanak.

6 Šta pomaže

Prvo razdaljina. Na strahu se radi ispod praga: na odstojanju na kome primeti čoveka ili psa, a i dalje može da jede, skrene pogled i pomeri se. Ako ne može da uzme hranu, preblizu si. Vraćaj se dok ne bude mogao.

Nikad mu ne nameći pozdrav. „Pusti ga da se pozdravi, mora da nauči“ najštetnija je rečenica u držanju pasa. Prisilno izlaganje nije socijalizacija; to je upravo ono što je socijalizacija trebalo da spreči.

Neka on prilazi, nikad obrnuto. Ruke dole, bez naginjanja nad njim, bez gledanja pravo u lice. Ako odluči da priđe pa se opet skloni, to znači da vežba funkcioniše.

Poslastice stižu od tebe, ne od nepoznatog. Nepoznat čovek koji pruža hranu uvlači uplašenog psa u prostor u koji nije bio spreman da uđe, a taj sukob sve pogoršava. Nagradi ga ti, iz svoje ruke, kad pogleda čoveka pa skrene pogled.

Radite nešto zajedno. Podaci su ovde direktni: psi koji učestvuju u treningu i aktivnostima imaju manje društvenog straha. Kod psa pljosnate njuške to ne može da bude trčanje na daljinu — to su kratke vežbe, igre njuškanja, nova mesta niskog intenziteta. Kako uči, posebno je poglavlje.

Reci naglas. „Ne, hvala, on se ne pozdravlja“ potpuna je rečenica. Nikome ne duguješ objašnjenje, a tvoj pas tu rečenicu ne može sam da izgovori.

7 Ako je prozor već zatvoren

Opet dve polovine.

Ono što nemamo: dobre dokaze o tome koliko se strah popravlja pošto se prozor zatvori. Tražili smo. Istraživanja o tome kako strah nastaje mnogo su jača od istraživanja o tome dokle može da se vrati unazad.

Naše mišljenje: razumno je očekivati da ćeš upravljati, a ne lečiti, i da upravljanje nije neuspeh. Pas kome je ugodno zato što njegov čovek drži razdaljinu, bira sate i odbija pozdrave jeste pas koji živi dobro. Merilo nije da li nepoznati mogu da ga maze. Merilo je da li se plaši.

A ako je strah jak, raste, ili se ikad završio kontaktom sa čovekom, to je trenutak da uključiš veterinara, pa sertifikovanog stručnjaka za ponašanje. Bol menja sve u vezi sa tim kako pas reaguje, i to se isključuje prvo, a ne poslednje.

8 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Tri faktora rizika sa spiska, a ne plaše ga ni ljudi ni psi.“

Spajk (Spike) bi na papiru trebalo da bude nervozan pas. Idi redom po spisku:

• Grad. Živi u Santijagu, u kući odmah uz put. Iz dvorišta, kroz kapiju, vidi ulicu, udaljenu 8 m (26 ft), a druga kapija izlazi pravo na nju.
• Neaktivnost. Kao štene, i dobar deo vremena posle toga, izvodili su ga dva do tri puta nedeljno. Bio je uveliko kućni pas.
• Mali. 12 kg (26 lb).

A ne plaši se ljudi. Nepoznati ljudi mogu da ga maze, uključujući decu, i reakcija nije toliko trpljenje koliko ravnodušnost: ti ga maziš, a on gleda ono što ga je i inače zanimalo. Jedino mu pažnju privuče kad neko nađe tačno mesto koje ga svrbi.

Ovo ne protivreči studiji. Taj rad govori o izgledima na oko šest hiljada pasa, a ne o sudbini jednog, i pas može da izvuče dobru kartu. Ne možemo ni da ti kažemo zašto ju je izvukao: nije bila aktivnost, i nije bila sredina. Može biti rasa, gde jedina pilot studija koju imamo navodi niske ocene straha. Može biti on sam. Nećemo da nagađamo.

Njegov slučaj pokazuje pravilo na kome stoji celo poglavlje, a ono važi u oba smera: koristi izglede, ali gledaj psa koji je pred tobom. Vlasnik koji je zaokružio tri stavke sa tog spiska nije dobio presudu — a vlasnik čiji pas nije zaokružio nijednu i dalje može da ima uplašenog psa, i treba mu verovati.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →