Vakcina uči imuni sistem da prepozna bolest pre nego što je pas sretne. Kod bolesti sa ove stranice to je bitno: parvoviroza i štenećak mogu da ubiju štenad, a besnilo je skoro uvek smrtonosno kad se znaci jednom pojave. Jedno je posebno za Frenchije: u studiji na 4,6 miliona vakcinisanih pasa (Moore 2023), francuski buldozi su imali među najvišim stopama reakcija posle vakcine, pa ova stranica pokazuje i šta da gledaš.
I. Naše pravilo
Vakciniši Frenchija i drži mu vakcine ažurnim.
Zašto: vakcine su sprečile mnogo bolesti. Američko veterinarsko medicinsko udruženje (AVMA) piše da se stručnjaci slažu da je široka upotreba vakcina u poslednjem veku „sprečila smrt i bolest kod miliona životinja“.
Koje vakcine i kada: niže prenosimo ono što kažu zvanične smernice. Tvoj veterinar plan prilagođava tvom psu i mestu gde živiš.
Zvanične smernice kažu isto. Svetsko udruženje veterinara za male životinje (WSAVA) piše svetske smernice za vakcinaciju pasa i mačaka. Njegove smernice iz 2024: VGG „snažno preporučuje da SVI psi i mačke dobiju zaštitu vakcinacije“ (VGG je njegova grupa za smernice o vakcinaciji), jer to štiti svaku životinju i pomaže da se smanji rizik od epidemija. CDC, američka agencija za javno zdravlje: „CDC preporučuje da svi psi budu vakcinisani protiv besnila“.
Naše iskustvo: kad je veliki ulični pas napao Spajka (Spike) i ujeo ga, veterinar mu je očistio ranu, a prvo pitanje je bilo da li je Spajk vakcinisan. Spajk ima ažurne vakcine, i mi podržavamo vakcinisanje pasa. Posle svakog napada ili tuče, neka veterinar pregleda tvog psa → Hitno: napad psa
II. Šta sprečavaju
Osim ako postoji medicinski razlog da se ne vakciniše, svaki pas treba da dobije osnovne vakcine (na engleskom core). AVMA: osnovne vakcine „preporučuju se za sve pse i mačke, osim ako postoji medicinski razlog da se ne vakcinišu“. Smernice WSAVA iz 2024. ih nabrajaju:
- Svuda u svetu: virus štenećaka, adenovirus pasa (zarazni hepatitis pasa) i parvovirus pasa. AVMA: dolaze u jednoj kombinovanoj vakcini, koja se ponekad piše DAPP ili DA2PP.
- Besnilo, u svakoj zemlji ili regionu gde bolest postoji.
- Leptospiroza, novo 2024: gde se bolest javlja, gde su poznati sojevi i gde postoje odgovarajuće vakcine, WSAVA sada snažno preporučuje vakcinaciju svih pasa i tamo je smatra osnovnom. U ranijim verzijama smernica nije bila osnovna vakcina.
Ostale vakcine („neosnovne“) zavise od toga kako i gde tvoj pas živi. Primeri AVMA: lajmska bolest za pse koji žive u krajevima sa krpeljima koji je prenose ili putuju tamo; bordetela i pseći grip za pse koji idu tamo gde se okupljaju psi, kao što su pansioni, dnevni boravci i obuka. Pitaj veterinara.
Parvoviroza („parvo“)
Šta je: veoma zarazan virus koji napada bela krvna zrnca i creva; kod šteneta može da ošteti i srčani mišić. Veći rizik: štenad od 6 do 20 nedelja i psi koji nisu vakcinisani ili nisu primili sve vakcine (AVMA).
Rani znaci: umor, gubitak apetita, povraćanje, jak i često krvav proliv, bol i nadutost stomaka, groznica ili niska telesna temperatura, balavljenje.
Šta da radiš: ako vidiš bilo koji od ovih znakova, odmah se javi veterinaru (AVMA). Povraćanje i proliv koji ne prestaju mogu brzo da izazovu tešku dehidrataciju, a brzo i intenzivno lečenje povećava šanse da preživi. Virus dugo izdržava toplotu, hladnoću i sušu, a i sasvim mali tragovi izmeta bolesnog psa mogu da zaraze drugog psa.
Štenećak
Šta je: zarazan i težak virus koji napada disajne puteve i pluća, creva i nervni sistem. Poseban rizik: štenad mlađa od četiri meseca i nevakcinisani psi. Širi se uglavnom vazduhom (kijanje, kašalj, lavež) i preko zajedničkih posuda za hranu i vodu, a mogu ga nositi i divlje životinje kao što su lisice i rakuni (AVMA).
Rani znaci: iscedak iz očiju i nosa, groznica, kašalj, umor, slabiji apetit, povraćanje, proliv. Kasnije, kad virus stigne do nervnog sistema: hodanje u krug, nakrivljena glava, loša koordinacija, trzanje mišića, napadi (neki sa pokretima žvakanja i balavljenjem) i delimična ili potpuna paraliza.
Šta da radiš: odmah se javi veterinaru (AVMA). Leka nema, i oko 1 od 2 psa ugine od infekcije; psi koji prežive obično ostanu sa trajnim oštećenjem nervnog sistema. AVMA: „Zato je vakcinacija toliko važna.“
Besnilo
Šta je: CDC ga opisuje kao „smrtonosnu, ali sprečivu virusnu bolest“. Na ljude i ljubimce prelazi ujedom i ogrebotinom zaražene životinje, a kad se znaci jednom pojave, skoro je uvek smrtonosno. U svetu psi izazovu više od 95% od procenjenih 70.000 smrti ljudi od besnila godišnje (CDC).
Rani znaci kod životinja (CDC, za veterinare): promena ponašanja, umor, groznica, povraćanje i odbijanje hrane, nesiguran hod, slabost, samopovređivanje, teškoće sa gutanjem, jako balavljenje, agresija, napadi, paraliza.
Šta da radiš: ako divlja životinja ili pas koga ne poznaješ ujede ili ogrebe tvog psa, odmah pozovi veterinara i imaj pri ruci potvrdu o vakcinaciji protiv besnila.
Zašto je ovde vakcina bitna (SAD): uputstvo CDC-a za veterinare. Pas sa ažurnom vakcinom protiv besnila koji je bio izložen besnilu odmah dobija revakcinaciju i 45 dana je pod nadzorom kod vlasnika. Nevakcinisan pas koji je bio izložen „treba da bude eutanaziran“; ako vlasnik odbije, psu treba odmah vakcina protiv besnila i strogi karantin od 4 meseca u bezbednom objektu. Pravila u drugim zemljama mogu biti drugačija.
Leptospiroza
Šta je: bolest koju izazivaju bakterije iz zemlje i vode. Širi se najviše urinom zaraženih životinja, posebno divljih glodara, i može da zarazi i ljude. AVMA: češća je u toplim krajevima sa mnogo kiše, ali može da se javi bilo gde, „posebno posle jakih kiša i poplava“. Rizik raste uz sporu ili stajaću vodu (bare, reke, jezera, potoci), uz divlje i domaće životinje sa farmi, i uz kontakt sa drugim psima, i u gradu i u parkovima za pse.
Rani znaci: gubitak apetita, povraćanje, umor, bol u stomaku, proliv, žuta koža ili desni (žutica), više pije ili mokri nego inače, gubitak težine, ukočenost ili bol u mišićima. Može da pređe u otkazivanje bubrega ili jetre.
Šta da radiš: pozovi veterinara. AVMA upozorava da i uz lečenje ostaje rizik od trajnog oštećenja bubrega ili jetre, i da je rano lečenje bitno: „Kad se leptospiroza leči rano, šanse za oporavak su dobre.“ O vakcini AVMA piše da stručnjaci preporučuju vakcinaciju svih pasa, i da vakcine protiv leptospiroze ne izazivaju neželjene efekte češće od drugih uobičajenih vakcina.
Ako živiš negde gde je toplo i kišovito, ili gde ima poplava, pitaj veterinara za vakcinu protiv leptospiroze na sledećem pregledu.
Zarazni hepatitis pasa (adenovirus)
Ide u istoj kombinovanoj vakcini kao štenećak i parvoviroza. WSAVA ovu vakcinu stavlja među tri koje svaki pas na svetu treba da dobije.
III. Raspored za štene
Ovo je raspored onako kako ga daju zvanične smernice (WSAVA 2024 i AVMA). Nije naš raspored. Tvoj veterinar ga prilagođava tvom štenetu i mestu gde živiš: WSAVA piše da veterinari i veterinarska udruženja mogu da koriste njegove smernice „da naprave sopstvene rasporede vakcinacije, prilagođene lokalnim uslovima“.
- 6–8 nedeljaPrva doza osnovnih vakcina: štenećak, adenovirus, parvovirus (WSAVA, AVMA).
- Na svake 2–4 nedeljeSledeće doze (WSAVA).
- 16 nedelja ili kasnijePoslednja vakcina iz serije za štene (WSAVA, AVMA).
- 26 nedelja ili kasnije (oko 6 meseci)Revakcinacija. WSAVA je savetuje u ovom uzrastu, umesto da se čeka 12–16 meseci; AVMA: u roku od godinu dana posle poslednje vakcine za štene.
- Odrastao pasŠtenećak, adenovirus i parvovirus: ne češće od svake 3 godine, celog života (WSAVA, za vakcine sa modifikovanim živim virusom); AVMA: revakcinacija se „uglavnom preporučuje na svake tri godine“. Koliko često za tvog psa: pitaj veterinara i proveri zakon mesta gde živiš.
- LeptospirozaDve doze u razmaku od 4 nedelje, od 12. nedelje ili kasnije, pa revakcinacija svake godine (AVMA). WSAVA: godišnja revakcinacija je potrebna.
- BesniloPo lokalnom zakonu i uputstvu vakcine (WSAVA). U nekim zemljama zakon je traži svake godine, na primer u Meksiku i Argentini (vidi odeljak V). U SAD, CDC kaže da većina pasa ne treba da je dobije pre 12. nedelje (3 meseca), i da se pas smatra imunizovanim 28 dana posle prve vakcine protiv besnila.
Zašto toliko vakcina za štene? Štene dobija antitela od majke. Ona ga neko vreme štite, ali i blokiraju vakcinu, a njihov nivo se razlikuje od legla do legla, pa i među štencima istog legla (WSAVA). Kod malog dela štenadi ona blokiraju i vakcinu datu sa 16 nedelja; zato WSAVA savetuje revakcinaciju sa 26 nedelja ili kasnije. Ponavljanje vakcine na svake 2–4 nedelje do 16 nedelja ili kasnije smanjuje tu rupu, ali AVMA piše da „čak i vakcinisana štenad ponekad mogu da se zaraze“.
Dok se serija ne završi: AVMA savetuje oprez sa mestima gde se okupljaju psi, kao što su prodavnice za ljubimce, parkovi, škole za štence i obuka poslušnosti, dnevni boravci, pansioni i saloni za šišanje pasa, i da ga držiš dalje od izmeta drugih pasa. WSAVA dodaje da pažljiva socijalizacija može da počne pre nego što se serija završi → Socijalizacija
Odrastao pas koji nikad nije vakcinisan, ili kasni? AVMA: „nije kasno“. Pitaj veterinara. I stariji psi: WSAVA piše da nije ispravno prestati sa vakcinacijom psa zato što je stigao u poodmaklo doba.
Test antitela (titar): analiza krvi koja meri antitela. AVMA: on „ne zamenjuje programe vakcinacije“. WSAVA: kod odraslih pasa može da pomogne veterinaru da odluči kad da ponovi neke osnovne vakcine (štenećak, adenovirus, parvovirus). Pitaj veterinara.
IV. Posle vakcine
Frenchiji češće reaguju. Jedna studija je pratila 4.654.187 pasa vakcinisanih u oko 16 miliona poseta tokom 5 godina, u 1.119 bolnica jedne iste veterinarske kompanije (Moore 2023). Reakcija je zabeležena u roku od 3 dana posle 0,19% poseta, oko 19 na 10.000. Najviše stope su imali francuski buldozi i jazavičari: više od 4 puta veće izglede od mešanaca. Reakcije su bile češće i kod malih pasa (najčešće kod pasa od 5 kg (11 lb) i manje), kad je u istoj poseti dato više vakcina (od 1 do 4), a od pojedinačnih vakcina posle vakcine protiv besnila. I smernice WSAVA iz 2024. navode francuskog buldoga među rasama sa najvećim rizikom.
Često, obično počinje u roku od nekoliko sati (AVMA)
- Osetljivost i otok na mestu uboda
- Umor
- Blago povišena temperatura
- Slabiji apetit
AVMA: ovo obično prođe samo od sebe za 24 sata. Javi se veterinaru ako traje duže od dan-dva, ili ako mu je vidno jako neprijatno.
Na mestu uboda može da se pojavi mala, čvrsta kvržica ispod kože. Javi se veterinaru ako traje duže od tri nedelje, ako ga boli ili ako raste.
Hitno: odmah kod veterinara (AVMA)
Alergijska reakcija može da počne od nekoliko minuta do nekoliko sati posle vakcine. Retka je, ali može da bude opasna po život. Znaci:
- Nesvestica ili kolaps
- Povraćanje ili proliv koji ne prestaju
- Jak kašalj koji ne prestaje
- Otežano disanje
- Crvene kvržice koje svrbe po celom telu (koprivnjača)
- Otok ili natečenost lica, nosa, očiju ili vrata
Uvek reci veterinaru ako je tvoj pas ikad reagovao na neku vakcinu ili lek (AVMA).
Sa Frenchijem bismo od veterinara tražili dve stvari:
1. Da sačekamo u ambulanti 30–60 minuta posle svake vakcine. AVMA savetuje to čekanje kad se brineš zbog alergijske reakcije, ili kad tvoj pas prvi put dobija neku vakcinu.
2. Da nam kaže da li vakcine mogu da se podele na više poseta, jer je stopa reakcija rasla sa brojem vakcina datih u istoj poseti.
V. Vakcine i zakon
Zakoni u ovim primerima su o besnilu. Pravila zavise od zemlje, a u nekim zemljama od savezne države ili regiona. Primeri iz zvaničnih izvora:
- Srbija: vakcinacija pasa i mačaka protiv besnila je mera koja se obavezno sprovodi; psi stariji od tri meseca vakcinišu se prema uputstvu proizvođača vakcine (Program mera zdravstvene zaštite životinja za 2026. godinu, Uprava za veterinu).
- SAD: vakcinaciju protiv besnila određuju zakoni saveznih država i lokalni propisi. CDC poručuje veterinarima da pse vakcinišu protiv besnila „u skladu sa lokalnim zakonima“, a AVMA piše da mnogi lokalni i državni zakoni traže određene vakcine, „čak i za ljubimce koji žive samo u kući“.
- Meksiko: zvanična norma NOM-011-SSA2-2011 propisuje besplatnu vakcinaciju protiv besnila na javnim vakcinalnim punktovima za pse i mačke od prvog meseca života, ponovo sa tri meseca, pa svake godine celog života.
- Španija: po pregledu Ministarstva poljoprivrede (MAPA), sa stanjem na dan 1. maja 2023, vakcinacija pasa protiv besnila bila je obavezna u 15 autonomnih zajednica i u Seuti i Melilji; revakcinacija je bila svake godine u 8 tih zajednica i u Seuti i Melilji, na dve godine u jednoj, a po uputstvu proizvođača u šest.
- Argentina: vakcinacija protiv besnila je obavezna za pse i mačke, prva sa 3 meseca, pa svake godine (nacionalni vodič o besnilu Ministarstva zdravlja; Zakon 22.953).
- Dominikanska Republika: Opšti zakon o zdravlju 42-01 (član 77) propisuje obaveznu vakcinaciju protiv besnila, onako kako je odredi Ministarstvo javnog zdravlja; Ministarstvo svake godine organizuje nacionalnu kampanju vakcinacije pasa i mačaka protiv besnila.
Ako tvoje zemlje nema na spisku, pitaj veterinara ili lokalnu zdravstvenu ili veterinarsku službu.
Kad prelaziš granicu
- Ulazak u SAD: pravila zavise od toga gde je pas vakcinisan i u kojim zemljama je bio u 6 meseci pre dolaska (CDC). Pas koji nije vakcinisan protiv besnila, a bio je u zemlji visokog rizika u poslednjih 6 meseci, „NEĆE moći da uđe“. Dominikanska Republika je na CDC spisku zemalja visokog rizika od besnila kod pasa.
- Ulazak u Veliku Britaniju ili EU iz nekih zemalja van EU: potreban je i test krvi na besnilo. Za Veliku Britaniju (GOV.UK): uzorak krvi najranije 30 dana posle vakcine protiv besnila i nivo antitela protiv besnila najmanje 0,5 IU/ml. Zatim, osim ako je pas vakcinisan, testiran i dobio pasoš za ljubimce ili zdravstveni sertifikat Velike Britanije u EU pre puta u tu zemlju, čekanje od 3 meseca od dana uzimanja krvi do puta. Evropska komisija objavljuje spisak zemalja čiji ljubimci ne moraju da rade test.
Planiraj mesecima unapred i pre puta proveri zvaničnu stranicu zemlje u koju ideš → Putovanje sa Frenchijem
VI. Šta nismo našli
- Poseban raspored vakcina za francuske buldoge: nema ga u zvaničnim smernicama koje smo čitali (WSAVA 2024, AVMA). Raspored zavisi od uzrasta, mesta i načina života; ono što rasa dodaje je razlog da ga gledaš posle vakcine.
- Zašto Frenchiji češće reaguju: studija ne pokazuje uzrok. Njeni autori (Moore 2023, 4.654.187 pasa) pišu da razlike među rasama „mogu da ukazuju da je genetika glavni faktor rizika“.
- Koliko često dominikanski zakon traži vakcinu protiv besnila: zakon to prepušta Ministarstvu javnog zdravlja, a nismo našli zvaničnu stranicu koja određuje razmak. Pitaj veterinara.
Izvori
- Squires RA, Crawford C, Marcondes M, Whitley N. 2024 guidelines for the vaccination of dogs and cats, compiled by the Vaccination Guidelines Group (VGG) of the World Small Animal Veterinary Association (WSAVA). J Small Anim Pract, 2024. wsava.org
- Moore GE, Morrison J, Saito EK, Spofford N, Yang M. Breed, smaller weight, and multiple injections are associated with increased adverse event reports within three days following canine vaccine administration. JAVMA, 2023. doi.org
- American Veterinary Medical Association (AVMA). Vaccinating your pet. avma.org
- AVMA. Canine parvovirus. avma.org
- AVMA. Canine distemper. avma.org
- AVMA. Leptospirosis in dogs. avma.org
- CDC. About Rabies. cdc.gov
- CDC. Rabies Prevention and Control. cdc.gov
- CDC. Rabies: Information for Veterinarians. cdc.gov
- CDC. Bringing a Dog into the U.S. cdc.gov
- CDC. High-Risk Countries for Dog Rabies. cdc.gov
- Secretaría de Salud (Meksiko). NOM-011-SSA2-2011, Para la prevención y control de la rabia humana y en los perros y gatos. salud.gob.mx
- Ministerio de Agricultura, Pesca y Alimentación (Španija). Nota en relación con las diferencias entre las frecuencias de revacunación antirrábica. mapa.gob.es
- Ministerio de Salud (Argentina). Guía para la prevención, vigilancia y control de la rabia en Argentina (Res. 1144). infoleg.gob.ar
- Uprava za veterinu. Pravilnik o utvrđivanju Programa mera zdravstvene zaštite životinja za 2026. godinu. vet.minpolj.gov.rs
- Ministerio de Salud Pública (Dominikanska Republika). Jornada Nacional de Vacunación contra la rabia. msp.gob.do
- Opšti zakon o zdravlju br. 42-01 (Dominikanska Republika), član 77. dida.gob.do
- GOV.UK. Bringing your pet to Great Britain: rabies blood tests. gov.uk
- Evropska komisija. Dogs, cats and ferrets: pet travel. europa.eu
