Jede izmet — Svaki četvrti pas

1 Koliko je često

Referentni rad su dve ankete Bendžamina Harta i saradnika sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu, objavljene u časopisu Veterinary Medicine and Science 2018, sa 1.552 i 1.475 upotrebljivih odgovora.

Češće je i u domaćinstvima sa dva ili više pasa.

Jedna napomena pre nego što ovo uporediš sa bilo čim drugim: popularni sažeci tog rada kruže sa malo drugačijim brojkama — 24%, „pet i više puta“, 92%. Mi koristimo brojke iz samog rada.

Otprilike svaki četvrti pas. Već ta činjenica skida najveći deo onoga što vlasnik oseća povodom toga, a to je ovde prvo što vredi uraditi.

2 Zašto to rade — i sat koji ih odaje

Hartovo objašnjenje je evolutivno, a ne nutritivno. Jedenje svežeg izmeta liči na nasleđeno ponašanje pradavnih pasa: držanje jazbine i mesta za odmor čistim od izmeta štitilo je grupu od crevnih parazita.

A tu je i detalj na koji se istraživači oslanjaju. Jaja mnogih glista u svežem izmetu još nisu zarazna; stariji izmet je opasniji. Đardija je izuzetak: zarazna je čim izađe iz tela (CAPC), pa i svež izmet može da ga zarazi. Nagon za čišćenjem jazbine sa ugrađenim satom uzimao bi svež, a ostavljao star izmet — što je tačno ono što radi 85% čestih jedača.

Dve povezanosti iz istog rada:

• Halapljivi jedači. 51% pasa koji jedu izmet opisan je kao halapljiv jedač, prema 28% ostalih — psi koji hranu gutaju bez žvakanja.
• Domaćinstva sa više pasa najčešće su imala jednog takvog.

I jedno što nije: štenaća faza uopšte uzev. Rad je našao ponašanje raspoređeno po uzrastima i po grupama pola i kastracije, i zaključio da ne deluje kao odraz mladalačkog ponašanja.

3 Šta verovatno nije

Tekst koji je većina vlasnika već pročitala kaže da to znači nedostatak u ishrani, lošu hranu ili slabu apsorpciju. Podaci to ne podržavaju kao glavno objašnjenje, a priča o nedostatku je razlog zašto su police pune dodataka.

Odlazak veterinaru je i dalje ispravan, a evo gde on zaslužuje svoje mesto umesto da bude refleks:

• ponašanje je novo kod odraslog psa koji to nikad nije radio
• postoji promena apetita ili težine
• treba isključiti parazite ili stanje koje utiče na apsorpciju

To je sasvim drugo od „sigurno mu nešto fali u hrani“, i šalje te na korisno mesto umesto u prodavnicu.

4 Jedanaest proizvoda, i šta su postigli

Ovo je nalaz koji gotovo niko ne objavljuje, i razlog zašto ovo poglavlje postoji.

Ista studija je pogledala jedanaest komercijalnih proizvoda koji se prodaju da pas prestane da jede izmet. Prijavljena stopa uspeha bila je od 0 do 2%.

A deo koji se još ređe objavljuje: metode treninga koje su vlasnici probali prošle su tek nešto bolje, 1 do 4% za prekidanje navike.

Pročitaj taj drugi broj pažljivo, jer to nije argument protiv treninga. To je argument o tome čemu trening ovde služi: naučiti psa da nešto ostavi jeste korisno u datom trenutku, i nije ono što ponašanje prekida. Sledeća sekcija jeste.

5 Šta zaista radi

Nije blistavo i besplatno je.

1. Pokupi odmah. Tako savetuje i AKC. Izmet kog nema ne može da se pojede, a pošto 85% čestih jedača uzima svež izmet, vremena imaš malo.

2. Nadgledaj u dvorištu, naročito kad ima više pasa. Ankete su najviše stope našle u domaćinstvima sa dva ili više pasa. Naše mišljenje: dvorište je i mesto gde se najmanje gleda.

3. Nauči psa komandu „ostavi“ kao alat, a ne kao lek. Radi u datom trenutku i vredi ga imati. Očekuj da ponašanjem upravlja, a ne da ga prekine — to znači onih 1 do 4%. Kako Frenchie uči objašnjava kako da se zadrži.

4. Odvedi psa veterinaru u tri situacije iz prethodne sekcije.

6 Deo koji je svojstven ovoj rasi

Ova studija nema podatke o francuskim buldozima. Tražili smo: rad pominje nekoliko drugih rasa, ali ne i ovu. Radije ćemo ti to reći nego nagađati.

Ono što jeste povezano jeste veza sa halapljivim jedačem. Naše mišljenje: ova rasa je jako motivisana hranom i sklona brzom jedenju, i baš zato naš vodič za ishranu preporučuje činiju za sporo jedenje. Ako halapljivo jedenje i ovo ponašanje idu zajedno, onda ni to kako ga hraniš nije odvojena tema od ove stranice.

I jedan stvaran rizik rase koji vredi reći otvoreno: pas pljosnate njuške koji bilo šta guta bez žvakanja izložen je većem riziku od gušenja i od udisanja hrane u disajni put. To važi za njegov obrok, i važi za ono što zgrabi u dvorištu.

7 Spajk: naše iskustvo

Naše priče i mišljenja na ovoj stranici su naše lično iskustvo sa jednim psom, Spajkom. Jedan pas nije merilo za sve — za tvog psa odlučuje tvoj veterinar.

Spajkova realnost  ·  Dominikanska Republika

„Gledali smo iza ćoška, svaki put, dva-tri meseca. Upornošću smo ga odvikli.“

Spajk (Spike) je kao štene jeo izmet, otprilike do godinu, godinu i po.

Nismo čekali da prođe. Svaki put kad je išao da obavi nuždu, gledali smo iza ćoška, spremni da kažemo NE u trenutku kad krene ka izmetu. Tako dva do tri meseca, dok nije prestao.

Hteli smo da poveže NE sa bilo čim lošim, ne samo sa izmetom. I uspelo je: danas zna da NE znači da to ne treba da radi, šta god da je.

Kod izmeta nagrada teško može da pobedi, jer mu je nagrada već ispred nosa: nama odvratno, njemu poslastica.

Gledano unazad, sve se oslanjalo na nadzor: biti tu dok je izmet svež, a psi po studiji uzimaju baš svež izmet. Da li je presudilo to ili odrastanje, na jednom psu ne možemo da razdvojimo. Studija kaže i da su metode vlasnika retko prekidale naviku (1 do 4%). „Preraste se“ ne dajemo kao savet, jer po studiji ovo uglavnom nije štenaća faza.

Ono na šta možemo da pokažemo jeste strana ishrane, koju istraživanje i povezuje. On je brz i oduševljen jedač, i jede iz podignute činije za sporo jedenje. To je bilo zbog brzine jedenja, a ne zbog ovoga, ali te dve stvari stoje bliže jedna drugoj nego što smo mislili pre nego što smo pročitali rad.

O autoru

Spajkov tata

Nije veterinar — čovek iza Spajka, tamno brindl Frenchija, već 7+ godina. Ono što ovde piše provereno je koliko god smo mogli prema izvorima navedenim gore. Kad se stvarni život ne slaže sa priručnikom, to i kažemo.

Kako se ovaj sajt istražuje →